Propovjednik 9
1. Doista sve ovo sloih u srce svoje da bih rasvetlio sve to, kako su pravedni i mudri i dela njihova u ruci Boijoj, a èovek ne zna ni ljubavi ni mrnje od svega to je pred njim.
2. Sve biva svima jednako: pravedniku biva kao bezboniku, dobrom i èistom kao neèistom, onom koji prinosi rtvu kao onom koji ne prinosi, kako dobrom tako greniku, onom koji se kune kao onom koji se boji zakletve.
3. A to je najgore od svega to biva pod suncem to svima jednako biva, te je i srce ljudsko puno zla, i ludost im je u srcu dok su ivi, a potom umiru.
4. Jer ko æe biti izabran? U ivih svih ima nadanja; i psu ivom bolje je nego mrtvom lavu.
5. Jer ivi znaju da æe umreti, a mrtvi ne znaju nita niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.
6. I ljubavi njihove i mrnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i vie nemaju dela nikada ni u èemu to biva pod suncem.
7. Hajde, jedi hleb svoj s radoæu, i veselog srca pij vino svoje, jer su mila Bogu dela tvoja.
8. Svagda neka su ti haljine bele, i ulja na glavi tvojoj da ne nedostaje.
9. Uivaj ivot sa enom koju ljubi svega veka svog tatog, koji ti je dat pod suncem za sve vreme tatine tvoje, jer ti je to deo u ivotu i od truda tvog kojim se trudi pod suncem.
10. Sve to ti dodje na ruku da èini, èini po moguænosti svojoj, jer nema rada ni miljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ide.
11. Opet videh pod suncem da nije do brzih trka, ni rat do hrabrih, ni hleb do mudrih, ni bogatstvo do razumnih, ni dobra volja do vetih, nego da sve stoji do vremena i zgode.
12. Jer èovek ne zna vreme svoje, nego kao to se ribe hvataju mreom nesreænom i kao to se ptice hvataju pruglom, tako se hvataju sinovi èoveèiji u zao èas, kad navali na njih iznenada.
13. Videh i ovu mudrost pod suncem, koja mi se uèini velika:
14. Bee malen grad i u njemu malo ljudi; i dodje na nj velik car, i opkoli ga i naèini oko njega velike opkope.
15. A nadje se u njemu siromah èovek mudar, koji izbavi grad mudroæu svojom, a niko se ne seæae tog siromaha èoveka.
16. Tada ja rekoh: Bolja je mudrost nego snaga, ako se i ne marae za mudrost onog siromaha i reèi se njegove ne sluahu.
17. Reèi mudrih ljudi valja s mirom sluati vie nego viku onog koji zapoveda medju ludima.
18. Bolja je mudrost nego oruje ubojito; ali jedan grenik kvari mnoga dobra.