Propovjednik 9

1. Doista sve ovo složih u srce svoje da bih rasvetlio sve to, kako su pravedni i mudri i dela njihova u ruci Božijoj, a èovek ne zna ni ljubavi ni mržnje od svega što je pred njim.

2. Sve biva svima jednako: pravedniku biva kao bezbožniku, dobrom i èistom kao neèistom, onom koji prinosi žrtvu kao onom koji ne prinosi, kako dobrom tako grešniku, onom koji se kune kao onom koji se boji zakletve.

3. A to je najgore od svega što biva pod suncem što svima jednako biva, te je i srce ljudsko puno zla, i ludost im je u srcu dok su živi, a potom umiru.

4. Jer ko æe biti izabran? U živih svih ima nadanja; i psu živom bolje je nego mrtvom lavu.

5. Jer živi znaju da æe umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.

6. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nikada ni u èemu što biva pod suncem.

7. Hajde, jedi hleb svoj s radošæu, i veselog srca pij vino svoje, jer su mila Bogu dela tvoja.

8. Svagda neka su ti haljine bele, i ulja na glavi tvojoj da ne nedostaje.

9. Uživaj život sa ženom koju ljubiš svega veka svog taštog, koji ti je dat pod suncem za sve vreme taštine tvoje, jer ti je to deo u životu i od truda tvog kojim se trudiš pod suncem.

10. Sve što ti dodje na ruku da èiniš, èini po moguænosti svojoj, jer nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš.

11. Opet videh pod suncem da nije do brzih trka, ni rat do hrabrih, ni hleb do mudrih, ni bogatstvo do razumnih, ni dobra volja do veštih, nego da sve stoji do vremena i zgode.

12. Jer èovek ne zna vreme svoje, nego kao što se ribe hvataju mrežom nesreænom i kao što se ptice hvataju pruglom, tako se hvataju sinovi èoveèiji u zao èas, kad navali na njih iznenada.

13. Videh i ovu mudrost pod suncem, koja mi se uèini velika:

14. Beše malen grad i u njemu malo ljudi; i dodje na nj velik car, i opkoli ga i naèini oko njega velike opkope.

15. A nadje se u njemu siromah èovek mudar, koji izbavi grad mudrošæu svojom, a niko se ne seæaše tog siromaha èoveka.

16. Tada ja rekoh: Bolja je mudrost nego snaga, ako se i ne maraše za mudrost onog siromaha i reèi se njegove ne slušahu.

17. Reèi mudrih ljudi valja s mirom slušati više nego viku onog koji zapoveda medju ludima.

18. Bolja je mudrost nego oružje ubojito; ali jedan grešnik kvari mnoga dobra.