Propovjednik 7
1. Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.
2. Bolje je iæi u kuæu gde je alost nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog èoveka, i ko je iv, slae u srce svoje.
3. Bolja je alost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.
4. Srce je mudrih ljudi u kuæi gde je alost, a srce bezumnih u kuæi gde je veselje.
5. Bolje je sluati karanje mudroga nego da ko slua pesmu bezumnih.
6. Jer kao to prati trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov; i to je tatina.
7. Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopaèuje srce.
8. Bolji je kraj stvari nego poèetak joj; bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.
9. Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev poèiva u nedrima bezumnih.
10. Ne govori: ta je to, te su predjanji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pita.
11. Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
12. Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretenije znanje mudrosti tim to daje ivot onome ko je ima.
13. Pogledaj delo Boije; jer ko moe ispraviti ta On iskrivi?
14. U dobro vreme uivaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da èovek ne zna ta æe biti.
15. Svata videh za vremena tatine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbonika koji dugo ivi u svojoj zloæi.
16. Ne budi suvie pravedan ni suvie mudar; zato bi sebe upropastio?
17. Ne budi suvie bezboan ni lud; zato bi umro pre vremena?
18. Dobro je da dri jedno, a drugo da ne puta iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviæe se od svega.
19. Mudrost krepi èoveka vie nego deset knezova koji su u gradu.
20. Doista nema èoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne grei.
21. Ne uzimaj na um svata to se govori, ako bi i slugu svog èuo gde te psuje;
22. Jer srce tvoje zna da si i ti vie puta psovao druge.
23. Sve to ogledah mudroæu i rekoh: Biæu mudar; ali mudrost bee daleko od mene.
24. ta je tako daleko i vrlo duboko, ko æe naæi?
25. Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznadjem mudrost i razum, i da poznam bezbonost ludosti i ludost bezumlja.
26. I nadjoh da je gorèa od smrti ena kojoj je srce mrea i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, saèuvaæe se od nje, a grenika æe uhvatiti ona.
27. Gle, to nadjoh, veli propovednik, jedno prema drugom, traeæi da razumem.
28. Jo trai dua moja, ali ne nadjoh. Èoveka jednog u hiljade nadjoh, ali ene medju svima ne nadjoh.
29. Samo, gle, ovo nadjoh: da je Bog stvorio èoveka dobrog; a oni trae svakojake pomisli.