Propovjednik 6
1. Ima zlo koje videh pod suncem i èesto je medju ljudima:
2. Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te dua njegova ima sve ta god eli, ali mu ne da Bog da to uiva, nego uiva drugi. To je tatina i ljuto zlo.
3. Da bi ko rodio sto sinova i iveo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnoili, a dua se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kaem da je bolje nedonoèe od njega.
4. Jer uzalud dodje i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;
5. Ni sunca ne vide, niti ta pozna, a poèiva bolje nego onaj.
6. I da bi iveo dve hiljade godina, a dobra ne bi uivao, ne odlaze li svi na jedno mesto?
7. Sav je trud èoveèji za usta njegova, ali se ne moe nasititi dua njegova.
8. Jer ta ima mudri vie nego bezumni? ta li siromah, koji se ume vladati medju ivima?
9. Bolje je videti oèima nego li eleti; i to je tatina i muka duhu.
10. ta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je èovek i da se ne moe suditi s jaèim od sebe.
11. Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnoavaju tatinu, kakva je korist èoveku?
12. Jer ko zna ta je dobro èoveku u ivotu, za malo dana tatog ivota njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko æe kazati èoveku ta æe biti posle njega pod suncem?