Propovjednik 10
1. Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.
2. Srce je mudrom s desne strane, a ludom je s leve strane.
3. Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svima da je bezuman.
4. Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velike grehe.
5. Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogreka koja dolazi od vladaoca:
6. Ludost se posadjuje na najvie mesto, i bogati sede na niskom mestu.
7. Videh sluge na konjima, a knezovi idu peice, kao sluge.
8. Ko jamu kopa, u nju æe pasti, i ko razvaljuje ogradu, ujeæe ga zmija.
9. Ko odmièe kamenje, udariæe se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih.
10. Kad se zatupi gvodje i otrice mu se ne naotre, tada treba vie snage; ali mudrost moe bolje popraviti.
11. Ako ujede zmija pre bajanja, nita neæe pomoæi bajaè.
12. Reèi iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog prodiru usne njegove.
13. Poèetak je reèima usta njegovih ludost, a svretak govoru njegovom zlo bezumlje.
14. Jer ludi mnogo govori, a èovek ne zna ta æe biti; i ko æe mu kazati ta æe posle njega biti?
15. Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otiæi.
16. Teko tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu!
17. Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju.
18. S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuæa.
19. Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli ive, a novci vre sve.
20. Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spava, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneæe glas i ta krila ima dokazaæe reè.