Knjiga Izlaska 9

1. Tada reèe Gospod Mojsiju: Idi k Faraonu, i reci mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Pusti narod moj da mi posluži;

2. Ako li ih ne pustiš nego ih još staneš zadržavati,

3. Evo, ruka Gospodnja doæi æe na stoku tvoju u polju, na konje, na magarce, na kamile, na volove i na ovce, s pomorom vrlo velikim.

4. A odvojiæe Gospod stoku izrailjsku od stoke misirske; te od svega što je sinova Izrailjevih neæe poginuti ništa.

5. I postavio je Gospod rok rekavši: Sutra æe to uèiniti na zemlji Gospod.

6. I Gospod uèini to sutradan, i sva stoka misirska uginu; a od stoke sinova Izrailjevih ne uginu nijedno.

7. I posla Faraon da vide, i gle, od stoke izrailjske ne uginu nijedno; ipak otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti narod.

8. Tada reèe Gospod Mojsiju i Aronu: Uzmite pepela iz peæi pune pregršti, i Mojsije neka ga baci u nebo pred Faraonom;

9. I postaæe prah po svoj zemlji misirskoj, a od njega æe postati kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci po svoj zemlji misirskoj.

10. I uzeše pepela iz peæi, i stadoše pred Faraona, i baci ga Mojsije u nebo, i postaše kraste pune gnoja po ljudima i po stoci.

11. I vraèari ne mogoše stajati pred Mojsijem od krasta; jer behu kraste i na vraèarima i na svim Misircima.

12. I Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što beše kazao Gospod Mojsiju.

13. Posle reèe Gospod Mojsiju: Ustani rano i izadji pred Faraona, i reci mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Pusti narod moj da mi posluži.

14. Jer æu sada pustiti sva zla svoja na srce tvoje i na sluge tvoje i na narod tvoj, da znaš da niko nije kao ja na celoj zemlji.

15. Jer sada kad pružih ruku svoju, mogah i tebe i narod tvoj udariti pomorom, pa te ne bi više bilo na zemlji;

16. Ali te ostavih da pokažem na tebi silu svoju, i da se pripoveda ime moje po svoj zemlji.

17. I ti se još podižeš na moj narod, i neæeš da ga pustiš?

18. Evo, sutra æu u ovo doba pustiti grad vrlo velik, kakvog nije bilo u Misiru otkako je postao pa dosada.

19. Zato sada pošlji, te skupi stoku svoju i šta god imaš u polju, jer æe pasti grad na sve ljude i na stoku što se zateèe u polju i ne bude skupljeno u kuæu, i izginuæe.

20. Koji se god izmedju sluga Faraonovih poboja reèi Gospodnje, on brže skupi sluge svoje i stoku svoju u kuæu;

21. A koji ne maraše za reè Gospodnju, on ostavi sluge svoje i stoku svoju u polju.

22. I Gospod reèe Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, neka udari grad po svoj zemlji misirskoj, na ljude i na stoku i na sve bilje po polju u zemlji misirskoj.

23. I Mojsije pruži štap svoj k nebu, i Gospod pusti gromove i grad, da oganj skakaše na zemlju. I tako Gospod uèini, te pade grad na zemlju misirsku.

24. A beše grad i oganj smešan s gradom silan veoma, kakvog ne beše u svoj zemlji misirskoj otkako je ljudi u njoj.

25. I pobi grad po svoj zemlji misirskoj šta god beše u polju od èoveka do živinèeta; i sve bilje u polju potre grad, i sva drveta u polju polomi.

26. Samo u zemlji gesemskoj, gde behu sinovi Izrailjevi, ne beše grada.

27. Tada posla Faraon, te dozva Mojsija i Arona, i reèe im: Sada zgreših; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici.

28. Molite se Gospodu, jer je dosta, neka prestanu gromovi Božji i grad, pa æu vas pustiti, i više vas neæe niko ustavljati.

29. A Mojsije mu reèe: Kad izadjem iza grada, raširiæu ruke svoje ka Gospodu, a gromovi æe prestati i grada neæe više biti, da znaš da je Gospodnja zemlja.

30. A ti i sluge tvoje znam da se još neæete bojati Gospoda Boga.

31. I propade lan i jeèam, jer jeèam beše klasao, a lan se glavièio.

32. A pšenica i krupnik ne propade, jer beše pozno žito.

33. I Mojsije otišavši od Faraona iza grada raširi ruke svoje ka Gospodu, i prestaše gromovi i grad, i dažd ne padaše na zemlju.

34. Ali Faraon videvši gde presta dažd i grad i gromovi, stade opet grešiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovim.

35. Otvrdnu srce Faraonu, te ne pusti sinove Izrailjeve, kao što beše kazao Gospod preko Mojsija.