Knjiga Izlaska 10
1. A Gospod reèe Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja uèinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da uèinim ove znake svoje medju njima,
2. I da pripoveda sinovima svojim i unucima svojim ta uèinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.
3. I otide Mojsije i Aron k Faraonu, i rekoe mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Dokle æe se protiviti da se ne ponizi preda mnom? Pusti narod moj da mi poslui.
4. Jer ako neæe pustiti narod moj, evo sutra æu naneti skakavce na zemlju tvoju;
5. I pokriæe svu zemlju da se neæe videti zemlja, i pojeæe ostatak to se saèuvao, koji vam je ostao iza grada, i pojeæe sva drveta to vam rastu u polju.
6. I napuniæe ih se kuæe tvoje i kuæe svih sluga tvojih i kuæe svih Misiraca, ta nisu videli oci tvoji ni oci otaca tvojih, otkako su postali na zemlji do danas. I okrenuvi se otide od Faraona.
7. A sluge rekoe Faraonu: Dokle æe nas taj muèiti? Pusti ih neka poslue Gospodu Bogu svom. Zar jo ne vidi gde propade Misir?
8. I dozvae opet Mojsija i Arona pred Faraona, i reèe im: Idite, posluite Gospodu Bogu svom. A koji su to æe iæi?
9. A Mojsije reèe: S decom svojom i sa starcima svojim iæi æemo, sa sinovima svojim i sa kæerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom iæi æemo, jer imamo praznik Gospodnji.
10. A on im reèe: Tako bio Gospod s vama, kako æu vas ja pustiti s decom vaom! Vidite da zlo mislite.
11. Neæe biti tako; nego vi ljudi idite i posluite Gospodu, jer to itete. I otera ih od sebe Faraon.
12. Tada reèe Gospod Mojsiju: Prui ruku svoju na zemlju misirsku, da dodju skakavci na zemlju misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, ta god osta iza grada.
13. I prui Mojsije tap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noæ; a kad svanu, donese ustoka skakavce.
14. I dodjoe skakavci na svu zemlju misirsku, i popadae po svim krajevima misirskim silni veoma, kakvih pre nikada nije bilo niti æe kad biti onakvih.
15. I pokrie svu zemlju, da se zemlja ne vidjae, i pojedoe svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, to osta iza grada, i ne osta nita zeleno od drveta i od bilja poljskog u svoj zemlji misirskoj.
16. Tada Faraon bre dozva Mojsija i Arona, i reèe: Zgreih Gospodu Bogu vaem i vama.
17. Ali mi jo sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt.
18. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
19. I okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno more, i ne osta nijedan skakavac u celoj zemlji misirskoj.
20. Ali Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve.
21. I reèe Gospod Mojsiju: Prui ruku svoju k nebu, i biæe tama po zemlji misirskoj takva da æe je pipati.
22. I Mojsije prui ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji misirskoj za tri dana.
23. Ne vidjahu jedan drugog, i niko se ne maèe s mesta gde bee za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim.
24. Tada Faraon dozva Mojsija, i reèe: Idite, posluite Gospodu; samo stoka vaa sitna i krupna neka ostane, a deca vaa neka idu s vama.
25. A Mojsije reèe: Treba da nam da i ta æemo prineti i saeæi na rtvu Gospodu Bogu svom;
26. Zato i stoka naa nek ide s nama, da ne ostane ni papka, jer izmedju nje treba da uzmemo èim æemo posluiti Gospodu Bogu svom, a ne znamo kojim æemo posluiti Gospodu dokle ne dodjemo onamo.
27. Ali Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonu, i ne hte ih pustiti.
28. I reèe mu Faraon: Idi od mene, i èuvaj se da mi vie ne dodje na oèi, jer ako mi dodje na oèi, poginuæe.
29. A Mojsije reèe: Pravo si kazao; neæu ti vie doæi na oèi.