Knjiga Izlaska 19

1. Prvog dana treæeg meseca, pošto izadjoše sinovi Izrailjevi iz Misira, tog dana dodjoše u pustinju sinajsku.

2. Krenuvši se iz Rafidina dodjoše u pustinju sinajsku, i stadoše u logor u pustinji, a logor naèiniše Izrailjci onde pod gorom.

3. I Mojsije izadje na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreæi: Ovako kaži domu Jakovljevom, i reci sinovima Izrailjevim:

4. Videli ste šta sam uèinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi.

5. A sada ako dobro uzaslušate glas moj i ušèuvate zavet moj, biæete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja.

6. I biæete mi carstvo sveštenièko i narod svet. To su reèi koje æeš kazati sinovima Izrailjevim.

7. A Mojsije dodje i sazva starešine narodne; i kaza im sve ove reèi koje mu Gospod zapovedi.

8. A sav narod odgovori složno i reèe: Šta je god kazao Gospod èiniæemo. I Mojsije javi Gospodu reèi narodne.

9. A Gospod reèe Mojsiju: Evo, ja æu doæi k tebi u gustom oblaku, da narod èuje kad ti stanem govoriti i da ti veruje do veka. Jer Mojsije beše javio Gospodu reèi narodne.

10. I reèe Gospod Mojsiju: Idi k narodu, i osveštaj ih danas i sutra, i neka operu haljine svoje;

11. I neka budu gotovi za treæi dan, jer æe u treæi dan siæi Gospod na goru sinajsku pred svim narodom.

12. A postaviæeš narodu medju unaokolo, i reæi æeš: Èuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njenog; šta se god dotakne gore, poginuæe;

13. Toga da se niko ne dotakne rukom, nego kamenjem da se zaspe ili da se ustreli, bilo živinèe ili èovek, da ne ostane u životu. Kad rog zatrubi otežuæi onda neka podju na goru.

14. I Mojsije sidje s gore k narodu; i osvešta narod, i opraše haljine svoje.

15. I reèe narodu: Budite gotovi za treæi dan, i ne ležite sa ženama.

16. A treæi dan kad bi ujutru, gromovi zagrmeše i munje zasevaše, i posta gust oblak na gori, i zatrubi truba veoma jako, da zadrhta sav narod koji beše u logoru.

17. Tada Mojsije izvede narod iz logora pred Boga, i stadoše ispod gore.

18. A gora se sinajska sva dimiše, jer sidje na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje podizaše kao dim iz peæi, i sva se gora tresla veoma.

19. I truba sve jaèe trubljaše, i Mojsije govoraše a Bog mu odgovaraše glasom.

20. I Gospod sišavši na goru sinajsku, na vrh gore, pozva Mojsija na vrh gore; i izadje Mojsije.

21. A Gospod reèe Mojsiju: Sidji, opomeni narod da ne prestupe medje da vide Gospoda, da ne bi izginuli od mene.

22. I sami sveštenici, koji pristupaju ka Gospodu, neka se osveštaju, da ih ne bi pobio Gospod.

23. A Mojsije reèe Gospodu: Neæe moæi narod izaæi na goru sinajsku, jer si nas Ti opomenuo rekavši: Naèini medju gori i osveštaj je.

24. A Gospod mu reèe: Idi, sidji, pa onda dodji ti i Aron s tobom; a sveštenici i narod neka ne prestupe medje da se popnu ka Gospodu, da ih ne bi pobio.

25. I sidje Mojsije k narodu, i kaza im.