Knjiga Izlaska 4
1. A Mojsije odgovori i reèe: Ali neæe mi verovati ni posluati glas moj; jer æe reæi: Nije ti se Gospod javio.
2. A Gospod mu reèe: ta ti je to u ruci? A on odgovori: tap.
3. A Bog mu reèe: Baci ga na zemlju. I baci ga na zemlju, a on posta zmija. I Mojsije pobee od nje.
4. A Gospod reèe Mojsiju: Prui ruku svoju, pa je uhvati za rep. I prui ruku svoju, i uhvati je, i opet posta tap u ruci njegovoj.
5. To uèini, reèe Gospod, da veruju da ti se javio Gospod Bog otaca njihovih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.
6. I opet mu reèe Gospod: Turi sada ruku svoju u nedra svoja. I on turi ruku svoju u nedra svoja; a kad je izvadi iz nedara, a to ruka mu gubava, bela kao sneg.
7. A Bog mu reèe: Turi opet ruku svoju u nedra svoja. I opet turi ruku svoju u nedra svoja; a kad je izvadi iz nedara, a to opet postala kao i ostalo telo njegovo.
8. Tako, reèe Bog, ako ti ne uzveruju i ne posluaju glas tvoj za prvi znak, posluaæe za drugi znak.
9. Ako li ne uzveruju ni za ta dva znaka i ne posluaju glas tvoj, a ti zahvati vode iz reke, i prolij na zemlju, i pretvoriæe se voda koju zahvati iz reke, i provræi æe se u krv na zemlji.
10. A Mojsije reèe Gospodu: Molim Ti se, Gospode, nisam reèit èovek, niti sam pre bio niti sam otkako si progovorio sa slugom svojim, nego sam sporih usta i sporog jezika.
11. A Gospod mu reèe: Ko je dao usta èoveku? Ili ko moe stvoriti nemog ili gluvog ili okatog ili slepog? Zar ne ja, Gospod?
12. Idi dakle, ja æu biti s ustima tvojim, i uèiæu te ta æe govoriti.
13. A Mojsije reèe: Molim Te, Gospode, polji onog koga treba da poalje.
14. I razgnevi se Gospod na Mojsija, i reèe mu: Nije li ti brat Aron Levit? Znam da je on reèit; i evo on æe te sresti, i kad te vidi obradovaæe se u srcu svom.
15. Njemu æe kazati i metnuæe ove reèi u usta njegova, i ja æu biti s tvojim ustima i s njegovim ustima, i uèiæu vas ta æete èiniti.
16. I on æe mesto tebe govoriti narodu, i on æe biti tebi mesto usta, a ti æe biti njemu mesto Boga.
17. A taj tap uzmi u ruku svoju, njim æe èiniti èudesa.
18. I otide Mojsije, i vrati se k Jotoru tastu svom, i reèe mu: Pusti me da idem, da se vratim k braæi svojoj u Misiru, da vidim jesu li jo u ivotu. I reèe Jotor Mojsiju: Idi s mirom.
19. I reèe Gospod Mojsiju u zemlji madijanskoj: Idi, vrati se u Misir, jer su pomrli svi koji su traili duu tvoju.
20. I uze Mojsije enu svoju i sinove svoje, i posadi ih na magarca, i podje natrag u zemlju misirsku. I uze Mojsije tap Boji u ruku svoju.
21. I reèe Gospod Mojsiju: Kad otide i vrati se u Misir, gledaj da uèini pred Faraonom sva èudesa koja ti metnuh u ruku: a ja æu uèiniti da mu otvrdne srce i ne pusti narod.
22. A ti æe reæi Faraonu: Ovako kae Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.
23. I kazah ti: Pusti sina mog da mi poslui. A ti ga ne hte pustiti; evo ja æu ubiti sina tvog, prvenca tvog.
24. I kad bee na putu u gostionici, dodje k njemu Gospod i htede da ga ubije.
25. A Sefora uze otar no, i obreza sina svog, i okrajak baci k nogama njegovim govoreæi: Ti si mi krvav zaruènik.
26. Tada ga ostavi Gospod; a ona radi obrezanja reèe: Krvav zaruènik.
27. A Gospod reèe Aronu: Izidji u pustinju na susret Mojsiju. I otide i srete ga na gori Boijoj, i poljubi ga.
28. I Mojsije kaza Aronu sve reèi Gospodnje, za koje ga posla, i sve znake koje mu zapovedi.
29. I otidoe Mojsije i Aron, i skupie sve stareine sinova Izrailjevih.
30. I Aron kaza sve reèi, koje bee rekao Gospod Mojsiju, a Mojsije uèini znake pred narodom.
31. I narod verova; i razumee da je Gospod pohodio sinove Izrailjeve i video nevolju njihovu; i savivi se poklonie se.