Knjiga Brojeva 32

1. A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi imahu vrlo mnogo stoke, i videše zemlju jazirsku i zemlju galadsku da je dobra za stoku.

2. I došavši sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi rekoše Mojsiju i Eleazaru svešteniku i knezovima od zbora govoreæi:

3. Atarot i Devon i Jazir i Namra i Esevon i Elealija i Sevama i Navav i Vean,

4. Ta je zemlja, koju Gospod pokori zboru izrailjskom, dobra za stoku, a sluge tvoje imaju stoke.

5. Ako smo, rekoše, našli milost pred tobom, neka se ta zemlja dade slugama tvojim u nasledstvo, nemoj nas voditi preko Jordana.

6. A Mojsije reèe sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim: Braæa æe vaša iæi na vojsku, a vi hoæete ovde da ostanete?

7. Zašto obarate srce sinovima Izrailjevim da ne predju u zemlju koju im je dao Gospod?

8. Tako su uèinili oci vaši, kad ih poslah iz Kadis-Varnije da uhode zemlju;

9. I otidoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; i oboriše srce sinovima Izrailjevim da ne idu u zemlju koju im dade Gospod;

10. I razgnevi se onda Gospod, i zakle se govoreæi:

11. Neæe ti ljudi koji izadjoše iz Misira, od dvadeset godina i više, videti zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu, jer se ne držaše mene sasvim,

12. Osim Haleva, sina Jefonijinog Kenezeja i Isusa sina Navinog, jer se sasvim držaše Gospoda.

13. I razgnevi se Gospod na Izrailja, i uèini te se potucaše po pustinji èetrdeset godina, dokle ne pomre sav onaj naraštaj koji èinjaše zlo pred Gospodom.

14. A vi sada izadjoste na mesto otaca svojih, rod grešnih ljudi, da umnožavate žestinu gneva Gospodnjeg na Izrailja.

15. Ako se odvratite od njega, On æe ga još ostaviti u pustinji, i tako æete upropastiti sav onaj narod.

16. A oni pristupiše opet k njemu, i rekoše mu: Mi smo radi samo torove naèiniti ovde za stada svoja i gradove za decu svoju.

17. A sami æemo naoružani junaèki poæi pred sinovima Izrailjevim, dokle ih ne odvedemo na njihovo mesto; a naša deca neka stoje u gradovima tvrdim radi stanovnika te zemlje.

18. Neæemo se vratiti kuæama svojim dokle sinovi Izrailjevi ne prime svaki svoje nasledstvo.

19. Niti æemo uzeti nasledstvo s njima s one strane Jordana ni dalje, ako nam dopadne nasledstvo s ove strane Jordana prema istoku.

20. Tada im reèe Mojsije; ako æete uèiniti tako i iæi pod oružjem pred Gospodom na vojsku,

21. Ako svaki od vas pod oružjem predje preko Jordana pred Gospodom, dokle ne otera ispred sebe neprijatelja svojih,

22. I dokle se ne pokori zemlja pred Gospodom, pa se onda vratite i ne zgrešite Gospodu ni Izrailju, onda æe ova zemlja pripasti vama u nasledstvo pred Gospodom.

23. Ako li ne uèinite tako, gle, zgrešiæete Gospodu, i znajte da æe vas greh vaš stiæi.

24. Gradite sebi gradove za decu svoju i torove za stoku svoju; i šta je izašlo iz usta vaših, uèinite.

25. I rekoše Mojsiju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreæi: Sluge æe tvoje uèiniti kako gospodar naš zapoveda.

26. Deca naša i žene naše, stada naša i sva stoka naša ovde æe ostati u gradovima galadskim;

27. A sluge æe tvoje preæi svaki naoružan, da se bije pred Gospodom, kao što govori gospodar naš.

28. Tada Mojsije zapovedi za njih Eleazaru svešteniku i Isusu sinu Navinom i glavarima od domova otaèkih medju sinovima Izrailjevim,

29. I reèe im: Ako predju sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi s vama preko Jordana, svi oružani, da se biju pred Gospodom, i kad vam bude zemlja pokorena, onda podajte njima zemlju galadsku u nasledstvo.

30. Ako li ne predju s vama pod oružjem, onda neka im bude nasledstvo medju vama u zemlji hananskoj.

31. I odgovoriše sinovi Gadovi i sinovi Ruvimovi govoreæi: Kako je Gospod kazao slugama tvojim tako æemo uèiniti.

32. Preæi æemo pod oružjem pred Gospodom u zemlju hanansku, a naše nasledstvo da bude s ove strane Jordana.

33. I dade Mojsije sinovima Gadovim i sinovima Ruvimovim i polovini plemena Manasije sina Josifovog carstvo Siona, cara amorejskog i carstvo Oga, cara vasanskog, zemlju i gradove po medjama njenim, gradove one zemlje unaokolo.

34. I sagradiše sinovi Gadovi Devon i Atarot i Aroir.

35. I Atrot-Sofan i Jazir i Jogveju,

36. I Vet-Nimru i Vet-Aran, gradove tvrde, i torove za stoku.

37. A sinovi Ruvimovi sagradiše Esevon i Elealiju i Kirijatajim,

38. I Navon i Valmeon predenuvši im imena, i Sivmu; i nadeše druga imena gradovima koje sagradiše.

39. A sinovi Mahira, sina Manasijinog otidoše u Galad, i uzeše ga, i izagnaše Amoreje koji behu onde.

40. I Mojsije dade Galad Mahiru sinu Manasijinom, koji se onde naseli.

41. I Jair, sin Manasijin otide i uze sela njihova i prozva ih sela Jairova.

42. I Navav otide i uze Kenat sa selima njegovim, i prozva ga Navav po imenu svom.