Knjiga Brojeva 19

1. Još reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi:

2. Ovo je uredba i zakon što zapovedi Gospod govoreæi: Reci sinovima Izrailjevim neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu;

3. I podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz logora da je zakolju pred njim.

4. I uzevši Eleazar krvi njene na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta.

5. Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim oèima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale.

6. I sveštenik uzevši drveta kedrovog, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica.

7. Potom neka opere haljine svoje i opere telo svoje vodom, pa onda neka udje u logor, i neka bude sveštenik neèist do veèera.

8. Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i telo svoje neka opere vodom, i neka bude neèist do veèera.

9. A èist èovek neka pokupi pepeo od junice i izruèi ga iza logora na èisto mesto, da se èuva zboru sinova Izrailjevih za vodu oèišæenja; to je žrtva za greh.

10. I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude neèist do veèera. To neka je sinovima Izrailjevim i došljaku koji se bavi medju njima veèan zakon.

11. Ko se dotakne mrtvog tela èoveèijeg, da je neèist sedam dana.

12. On neka se oèisti onom vodom treæi dan i sedmi dan, i biæe èist; ako li se ne oèisti treæi dan i sedmi, neæe biti èist.

13. Ko se dotakne mrtvog tela èoveèijeg pa se ne oèisti, onaj je oskrvnio šator Gospodnji; zato da se istrebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom oèišæenja, zato je neèist, i neèistota je njegova na njemu.

14. Ovo je zakon kad èovek umre u šatoru: Ko god udje u onaj šator i ko god bude u šatoru, neèist da je sedam dana;

15. I svaki sud otkriven, koji ne bude dobro zaklopljen, neèist je.

16. I ko se god dotakne u polju poseèenog maèem ili umrlog ili kosti èoveèije ili groba, neèist da je sedam dana.

17. I neka za neèistog uzmu pepela od junice spaljene za greh, i neka naliju na nj vode žive u sud.

18. Potom neka uzme èist èovek isopa i zamoèi u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu bili; tako i onog koji bi se dotakao kosti ili èoveka poseèenog ili umrla ili groba.

19. Èisti neèistog neka pokropi treæi i sedmi dan; i kad ga oèisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biæe èist uveèe.

20. A ko bude neèist pa se ne oèisti, da se istrebi ona duša iz zbora; jer je svetinju Gospodnju oskvrnio, a nije pokropljen vodom oèišæenja; neèist je.

21. I ovo neka im je zakon veèan: i koji pokropi vodom oèišæenja, neka opere haljine svoje; i ko se god dotakne vode oèišæenja, da je neèist do veèera.

22. I èega se god dotakne ko je neèist, da je neèisto; i ko se njega dotakne, da je neèist do veèera.