Knjiga Brojeva 10

1. Još reèe Gospod Mojsiju govoreæi:

2. Naèini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima æeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska.

3. Kad obe zatrube, tada neka se skuplja k tebi sav zbor na vrata šatora od sastanka.

4. A kad jedna zatrubi, tada neka se skupljaju k tebi knezovi, glavari od hiljada Izrailjevih.

5. A kad zatrube potresajuæi, tada neka se kreæe logor koji leži prema istoku.

6. A kad zatrubite drugi put potresajuæi, onda neka se kreæe logor koji je na jugu; potresajuæi neka se trubi kad treba da podju.

7. A kad sazivate zbor, trubite, ali ne potresajuæi.

8. A neka trube u trube sinovi Aronovi sveštenici; to da vam je uredba veèna od kolena do kolena.

9. I kad podjete na vojsku u zemlji svojoj na neprijatelja koji udari na vas, trubite u trube potresajuæi; i Gospod Bog vaš opomenuæe vas se, i saèuvaæete se od neprijatelja svojih.

10. Tako i u dan veselja svog i na praznike svoje i poèetke meseca svojih trubite u trube prinoseæi žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i biæe vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš.

11. I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedoèanstva.

12. I podjoše sinovi Izrailjevi svojim redom iz pustinje sinajske, i ustavi se oblak u pustinji faranskoj.

13. Tako podjoše prvi put, kao što Gospod zapovedi preko Mojsija.

14. I podje napred zastava vojske sinova Judinih u èetama svojim; i nad vojskom njihovom beše Nason, sin Aminadavov;

15. A nad vojskom plemena sinova Isaharovih Natanailo, sin Sogarov;

16. A nad vojskom plemena sinova Zavulonovih Elijav, sin Helonov.

17. I složiše šator, pa podjoše sinovi Girsonovi i sinovi Merarijevi noseæi šator.

18. Potom podje zastava vojske sinova Ruvimovih, a nad njihovom vojskom beše Elisur, sin Sedijurov,

19. A nad vojskom plemena sinova Simeunovih Salamilo, sin Surisadajev,

20. A nad vojskom plemena sinova Gadovih Elisaf sin Raguilov.

21. I podjoše sinovi Katovi noseæi svetinju, da bi oni podigli šator dokle ovi dodju.

22. Potom podje zastava vojske sinova Jefremovih u èetama svojim, a nad vojskom njihovom beše Elisama, sin Emijudov,

23. A nad vojskom plemena sinova Manasijinih Gamalilo sin Fadasurov,

24. A nad vojskom plemena sinova Venijaminovih Avidan sin Gadeonijev.

25. Najposle podje zastava vojske sinova Danovih u èetama svojim, zadnja vojska, i nad vojskom njihovom beše Ahijezer, sin Amisadajev,

26. A nad vojskom plemena sinova Asirovih Fagailo, sin Ehranov,

27. A nad vojskom plemena sinova Neftalimovih Ahirej, sin Enanov.

28. Tim redom podjoše sinovi Izrailjevi u èetama svojim, i tako idjahu.

29. A Mojsije reèe Jovavu, sinu Raguilovom Madijaninu tastu svom: Idemo na mesto za koje reèe Gospod: Vama æu ga dati. Hajde s nama, i dobro æemo ti uèiniti, jer je Gospod obeæao Izrailju mnogo dobra.

30. A on mu reèe: Neæu iæi, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj.

31. A Mojsije reèe: Nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vodj.

32. I ako podješ s nama kad dodje dobro koje æe nam uèiniti Gospod, uèiniæemo ti dobro.

33. I tako podjoše od gore Gospodnje, i idjahu tri dana, i kovèeg zaveta Gospodnjeg idjaše pred njima tri dana tražeæi mesto gde bi poèinuli.

34. I oblak Gospodnji beše nad njima svaki dan kad polažahu s mesta, gde behu u logoru.

35. I kad polažaše kovèeg, govoraše Mojsije: Ustani Gospode, i neka se razaspu neprijatelji Tvoji, i neka beže ispred Tebe koji mrze na Te.

36. A kad se ustavljaše, govoraše: Uvrati se, Gospode, k mnoštvu hiljada Izrailjevih.