Knjiga Brojeva 22
1. Odatle se podigoe sinovi Izrailjevi, i stadoe u logor u polju moavskom s one strane Jordana prema Jerihonu.
2. I vide Valak, sin Seforov sve to uèini Izrailj Amoreju.
3. I uplai se Moav od naroda veoma; jer ga bee mnogo, i pritui Moavu od sinova Izrailjevih.
4. Pa reèe Moav stareinama madijanskim: Sada æe ova mnoina pojesti sve to je oko nas kao vo travu u polju. A Valak, sin Seforov bee u ono vreme car moavski.
5. I posla poslanike k Valamu, sinu Veorovom u Faturu, koja je na reci u zemlji naroda njegovog, govoreæi: Evo narod izidje iz Misira, evo prekrilo je zemlju, i stoji prema meni.
6. Nego hodi, prokuni mi ovaj narod, jer je jaèi od mene, e da bih mu odoleo i pobio ga ili isterao iz zemlje ove; jer znam, koga blagoslovi biæe blagosloven, a koga prokune biæe proklet.
7. I otidoe stareine moavske i stareine madijanske noseæi darove za vraèanje; i dodjoe k Valamu, i kazae mu reèi Valakove.
8. A on im reèe: Ostanite ovde ovu noæ, i odgovoriæu vam kako mi Gospod kae. I ostae knezovi moavski kod Valama.
9. A Bog dodje k Valamu i reèe mu: Kakvi su to ljudi kod tebe?
10. I reèe Valam Bogu: Valak sin Seforov, car moavski, posla ih k meni govoreæi:
11. Evo narod izidje iz Misira i prekrili zemlju; nego hodi, prokuni mi ga, e da bih ga nadbio i oterao ga.
12. A Bog reèe Valamu: Ne idi s njima, niti kuni taj narod, jer je blagosloven.
13. I ujutru ustavi Valam reèe knezovima Valakovim; vratite se u svoju zemlju jer mi ne da Bog da idem s vama.
14. I ustavi knezovi moavski dodjoe k Valaku, i rekoe: Ne hte Valam poæi s nama.
15. Tada opet posla Valak vie knezova i veæe od prvih.
16. I oni doavi k Valamu rekoe mu: Ovako veli Valak, sin Seforov: Nemoj se zatezati, molim te, nego dodji k meni.
17. Jer æu te dobro darivati, i ta mi god kae èiniæu; zato dodji, molim te, prokuni mi ovaj narod.
18. A Valam odgovori i reèe slugama Valakovim: Da mi da Valak kuæu svoju punu srebra i zlata, ne bih mogao prestupiti reèi Gospoda Boga svog da uèinim ta malo ili veliko.
19. Ali opet ostanite ovde i vi ovu noæ da vidim ta æe mi sada kazati Gospod.
20. I dodje Bog noæu k Valamu i reèe mu: Kad su doli ti ljudi da te zovu, ustani, idi s njima, ali ta ti kaem ono da èini.
21. A ujutru ustavi Valam osamari magaricu svoju, i podje s knezovima moavskim.
22. Ali se razgnevi Bog to on podje; i stade andjeo Gospodnji na put da mu ne da; a on sedjae na magarici svojoj i imae sa sobom dva momka svoja.
23. A kad magarica vide andjela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim maèem u ruci, svrnu magarica s puta i podje preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put.
24. A andjeo Gospodnji stade na stazu medju vinogradima, a bee zid i odovud i odonud.
25. I magarica videæi andjela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritite nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti.
26. Potom andjeo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne bee mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo.
27. I magarica videæi andjela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim tapom.
28. Tada Gospod otvori usta magarici, te ona reèe Valamu: ta sam ti uèinila, te me bije veæ treæi put?
29. A Valam reèe magarici: to mi prkosi? Da imam maè u ruci, sad bih te ubio.
30. A magarica reèe Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jae me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako uèinila? A on reèe: Nisi.
31. Tada Gospod otvori oèi Valamu, koji ugleda andjela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim maèem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim.
32. I reèe mu andjeo Gospodnji: Zato si bio magaricu svoju veæ tri puta? Evo ja izidjoh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji.
33. Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene veæ tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih veæ ubio, a nju bih ostavio u ivotu.
34. A Valam reèe andjelu Gospodnjem: Zgreio sam, jer nisam znao da ti stoji preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja æu se vratiti.
35. A andjeo Gospodnji reèe Valamu: Idi s tim ljudima, ali samo ono govori to ti ja kaem. Tada Valam otide s knezovima Valakovim.
36. A kad èu Valak da ide Valam, izidje mu na susret u grad moavski na medji arnonskoj nakraj medje.
37. I reèe Valak Valamu: Nisam li slao k tebi i zvao te? Zato mi ne dodje? Eda li te ne mogu darivati?
38. A Valam reèe Valaku: Evo sam doao k tebi; ali hoæu li moæi ta govoriti? ta mi Bog metne u usta, ono æu govoriti.
39. I otide Valam s Valakom, i dodjoe u grad Uzot.
40. I nakla Valak volova i ovaca, i posla Valamu i knezovima, koji behu s njim.
41. A ujutru uze Valak Valama i odvede ga na visinu Valovu, i odande mu pokaza jedan kraj naroda.