Druga knjiga o Samuelu 5
1. Tada dodjoe sva plemena Izrailjeva k Davidu u Hevron, i rekoe mu govoreæi: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje.
2. I pre, dok Saul bee car nad nama, ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod ti je rekao: Ti æe pasti narod moj Izrailja i ti æe biti vodj Izrailju.
3. Tako dodjoe sve stareine Izrailjeve k caru u Hevron, i uèini s njima car David veru u Hevronu pred Gospodom; i pomazae Davida za cara nad Izrailjem.
4. Trideset godina bee Davidu kad se zacari, i carova èetrdeset godina.
5. U Hevronu carova nad Judom sedam godina i est meseci; a u Jerusalimu carova trideset i tri godine nad svim Izrailjem i Judom.
6. A car otide sa svojim ljudima u Jerusalim na Jevuseje, koji ivljahu u onoj zemlji. I oni rekoe Davidu govoreæi: Neæe uæi ovamo dok ne uzme slepe i hrome, hoteæi kazati: Neæe uæi ovamo David.
7. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov.
8. Jer reèe David u onaj dan: Ko god pobije Jevuseje i dodje do jaza, i do slepih i hromih, na koje mrzi dua Davidova, biæe vojvoda. Zato se kae: Slepi i hromi da ne ulaze u ovu kuæu.
9. I sede David u kuli, i nazva je gradom Davidovim: i pogradi je David unaokolo od Milona i unutra.
10. I David jednako napredovae, jer Gospod Bog nad vojskama bee s njim.
11. I Harim car tirski posla poslanike k Davidu, i kedrovih drva i drvodelja i kamenara, i sagradie kuæu Davidu.
12. I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem, i da je uzvisio carstvo njegovo radi naroda svog Izrailja.
13. I uze David jo inoèa i ena iz Jerusalima, poto dodje iz Hevrona; i rodi se Davidu jo sinova i kæeri.
14. I ovo su imena onih koji mu se rodie u Jerusalimu: Samuja i Sovav i Natan i Solomun,
15. I Jevar i Elisuja i Nafig i Jafija,
16. I Elisama i Elijada i Elifalet.
17. A Filisteji èuvi da su pomazali Davida za cara nad Izrailjem, izidjoe svi Filisteji da trae Davida; a David èuvi to, otide u kulu.
18. I Filisteji doavi rairie se po dolini rafajskoj.
19. Tada David upita Gospoda govoreæi: Hoæu li izaæi na Filisteje? Hoæe li ih dati u moje ruke? A Gospod reèe Davidu: Izadji; doista æu dati Filisteje u tvoje ruke.
20. Tada David dodje u Val-Ferasim, i pobi ih onde, i reèe: Prodre Gospod neprijatelje moje preda mnom kao kad voda prodire. Otuda se prozva ono mesto Val-Ferasim.
21. I ostavie onde lane bogove svoje; a David i ljudi njegovi odnesoe ih.
22. I opet nanovo dodjoe Filisteji, i rairie se u dolini rafajskoj.
23. I David upita Gospoda, koji reèe: Ne idi pred njih, nego im zadji za ledja, pa udari na njih prema dudovima.
24. Pa kad èuje da zauti po vrhovima od dudova, onda se kreni, jer æe onda poæi Gospod pred tobom da pobije vojsku filistejsku.
25. I David uèini tako kako mu zapovedi Gospod, i pobi Filisteje od Gavaje do Gezera.