Druga knjiga o Samuelu 15
1. A posle toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trèahu pred njim.
2. I ustajae rano Avesalom, i stajae kraj puta kod vrata; i ko god imae parnicu i idjae caru na sud, Avesalom ga dozivae k sebi i govorae: Iz kog si grada? A kad bi onaj odgovorio: Sluga je tvoj iz tog i tog plemena Izrailjevog,
3. Tada bi mu rekao Avesalom: Vidi, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko sasluati kod cara.
4. Jo govorae Avesalom: Kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji! Da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu.
5. I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pruio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio.
6. Tako èinjae Avesalom sa svakim Izrailjcem, koji dolaae na sud k caru; i Avesalom primamljivae srca ljudi Izrailjaca.
7. A kad prodje èetrdeset godina, reèe Avesalom caru: Da otidem u Hevron da izvrim zavet koji sam zavetovao Gospodu.
8. Jer kad sedjah u Gesuru u Siriji, uèini zavet sluga tvoj rekavi: Ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, posluiæu Gospodu.
9. A car mu reèe: Idi s mirom. I on se podie i otide u Hevron.
10. I razasla Avesalom po svim plemenima Izrailjevim uhode poruèivi: Kad èujete trube da zatrube, recite: Zacari se Avesalom u Hevronu.
11. A s Avesalomom otide dvesta ljudi iz Jerusalima pozvanih; ali otidoe u prostoti svojoj ne znajuæi nita.
12. A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savetnika Davidovog, da dodje iz grada svog Gilona, kad prinoae rtve. I buna posta jaka, i narod se sve vie stecae k Avesalomu.
13. Tada dodje glasnik k Davidu i reèe: Srce Izrailju prista za Avesalomom.
14. A David reèe svim slugama svojim koje behu s njim u Jerusalimu: Ustajte, da beimo; inaèe neæemo uteæi od Avesaloma; bre pohitajte, da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod maè.
15. A sluge careve rekoe caru: ta je god volja caru gospodaru naem, evo sluga tvojih.
16. I otide car peice i sav dom njegov; samo deset ena inoèa ostavi car da mu èuvaju kuæu.
17. I kada otide car i sav narod peice, ustavie se na jednom mestu podaleko.
18. A sve sluge njegove idjahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, est stotina ljudi, koji behu doli peke iz Gata, idjahu pred carem.
19. I reèe car Itaju Getejinu: to i ti ide s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet æe otiæi u svoje mesto.
20. Juèe si doao, pa zar danas da te kreæem da se potuca s nama? Ja æu iæi kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag braæu svoju. Neka milost i vera bude s tobom.
21. A Itaj odgovori caru i reèe: Tako iv da je Gospod i tako da je iv car gospodar moj, gde bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na ivot, onde æe biti i sluga tvoj.
22. Tada reèe David Itaju: A ti hodi. I tako podje Itaj Getejin sa svim ljudima svojim i svom decom to behu s njim.
23. I sva zemlja plakae glasno i sav narod prelaae. I tako car predje preko potoka Kedrona, i sav narod predje iduæi k pustinji.
24. A gle, i Sadok bee onde i svi Leviti s njim noseæi kovèeg zaveta Boijeg; i spustie kovèeg Boji, a podje i Avijatar, dokle sav narod izidje iz grada.
25. I reèe car Sadoku: Nosi kovèeg Boji natrag u grad; ako nadjem milost pred Gospodom, On æe me dovesti natrag, i daæe mi da opet vidim Njega i dom Njegov.
26. Ako li ovako kae: Nisi mi mio; evo me, neka uèini sa mnom ta mu bude volja.
27. Jo reèe car Sadoku sveteniku: Nisi li ti videlac? Vrati se u grad s mirom, i Ahimas sin tvoj i Jonatan sin Avijatarov, dva sina vaa s vama.
28. Vidite, ja æu se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dodje od vas glasnik da mi javi.
29. I tako Sadok i Avijatar odnesoe kovèeg Boji natrag u Jerusalim, i ostae onde.
30. A David idjae uz goru maslinsku, i iduæi plakae, i pokrivene glave i bos idjae; tako i sav narod, koji bee s njim, svaki pokrivene glave idjae, i iduæi plakae.
31. Tada javie Davidu i rekoe mu. Ahitofel je medju onima koji se pobunie s Avesalomom. A David reèe: Razbij nameru Ahitofelovu, Gospode!
32. I kad David dodje navrh gore, gde se htede pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom.
33. I reèe mu David: Ako podje sa mnom biæe mi na tegotu.
34. Ali da se vrati u grad i kae Avesalomu: Biæu tvoj sluga care! Bio sam dugo sluga tvom ocu, a sada æu tako biti tebi sluga; razbiæe mi nameru Ahitofelovu.
35. I svetenici Sadok i Avijatar neæe li biti s tobom? ta god èuje iz kuæe careve, dokai Sadoku i Avijataru svetenicima.
36. Eto, onde su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte ta god doèujete.
37. I otide u grad Husaj prijatelj Davidov, i Avesalom dodje u Jerusalim.