Druga knjiga o Samuelu 17
1. Jo reèe Ahitofel Avesalomu: Da odaberem dvanaest hiljada ljudi pa da idem i teram Davida noæas.
2. Pa æu ga stignuti dok je umoran i iznemoglih ruku; i uplaiæu ga, te æe pobeæi sav narod to je s njim, pa æu ubiti cara samog.
3. I obratiæu sav narod k tebi; jer za onim koga trai stoji da se svi vrate k tebi; tada æe se sav narod umiriti.
4. I to se uèini dobro Avesalomu i svim stareinama Izrailjevim.
5. Ali reèe Avesalom: Dozovite i Husaja Arhijanina da èujemo ta æe i on reæi.
6. A kad dodje Husaj k Avesalomu, reèe mu Avesalom govoreæi: Tako i tako reèe Ahitofel; hoæemo li èiniti kako on reèe ili neæemo? Kai ti.
7. A Husaj reèe Avesalomu: Nije dobar savet to je sada savetovao Ahitofel.
8. Jo reèe Husaj: Ti zna oca svog i ljude njegove da su hrabri i da su ljuta srca kao medvedica kad joj otmu medvediæe u polju; svrh toga, tvoj je otac ratnik, neæe noæiti s narodom.
9. Gle, on se je sada sakrio u kakvu jamu ili na drugo kako mesto. Pa ako u prvi mah koji od ovih poginu, ko god èuje svaki æe reæi: Pobijen je narod koji prista za Avesalomom.
10. A tada æe najhrabriji, u kojih je srce kao srce lavovo, klonuti, jer sav Izrailj zna da je tvoj otac junak i da su hrabri koji su s njim.
11. Zato ja savetujem da skupi k sebi sve Izrailjce od Dana do Virsaveje da ih bude kao peska na moru, pa ti glavom idi u boj.
12. Tada æemo poæi na nj, gde bi se god nalazio, i napaæemo na nj kao to rosa pada na zemlju, da mu ne ostane nijedan od svih ljudi to su s njim.
13. Ako li uteèe u grad, sav narod izrailjski neka donese ua pod onaj grad, pa æemo ga svuæi u potok, da se ni kamen ne nadje onde.
14. Tada reèe Avesalom i svi Izrailjci: Bolji je savet Husaja Arhijanina nego savet Ahitofelov. Jer Gospod bee naredio da se razbije savet Ahitofelov, koji bee bolji, da bi Gospod navukao zlo na Avesaloma.
15. Potom reèe Husaj svetenicima Sadoku i Avijataru: Tako i tako savetova Ahitofel Avesaloma i stareine Izrailjeve, a ja savetovah tako i tako.
16. Nego bre poaljite, te javite Davidu i recite: Nemoj noæas noæiti u polju u pustinji, nego predji preko, da ne bude prodrt car i sav narod to je s njim.
17. A Jonatan i Ahimas stajahu kod studenca Rogila, i dodje jedna slukinja i kaza im, da bi otili te javili caru Davidu; jer se ne smehu pokazati ni uæi u grad.
18. Ali ih vide jedan momak, te kaza Avesalomu; a oni obojica bre otidoe, i dodjoe u Vaurim u kuæu jednog èoveka koji imae na dvoru studenac, te se spustie u nj.
19. I ena uze i razastre ponjavu povrh studenca, i povrh nje razasu prekrupu. I tako se ne dozna.
20. Jer dodjoe sluge Avesalomove k onoj eni u kuæu, i rekoe joj: Gde je Ahimas i Jonatan? A ena im reèe: Otidoe preko potoka. Tako traivi i ne naavi vratie se u Jerusalim.
21. A kad otidoe, oni izadjoe iz studenca, i otidoe te javie caru Davidu, i rekoe mu: Ustanite i predjite bre preko vode; jer je tako i tako savetovao Ahitofel na vas.
22. Tada usta David i sav narod to bee s njim, i predjoe preko Jordana pre zore, ne osta nijedan da ne predje preko Jordana.
23. Ahitofel pak videæi gde se ne uèini kako on savetova, osedla svog magarca, pa se podie i otide kuæi svojoj, u svoj grad, i naredivi za svoju kuæu obesi se te umre, i bi pogreben u grobu oca svog.
24. A David dodje u Mahanajim; Avesalom pak predje preko Jordana i sav Izrailj to bee s njim
25. I postavi Avesalom Amasu nad vojskom, na mesto Joavovo; a Amasa bee sin nekog èoveka po imenu Itre Izrailjca, koji oblea Avigeju kæer Nasovu, sestru Seruje matere Joavove.
26. I stade u logor Izrailj s Avesalomom u zemlji Galadovoj.
27. A kad dodje David u Mahanajim, Sovije sin Nasov iz Rave sinova Amonovih i Mahir sin Amilov iz Lodevara i Varzelaj od Galada iz Rogelima.
28. Donesoe postelje i èaa i sudova zemljanih i penice i jeèma i brana i prekrupe i boba i leæa i prenih zrna,
29. I meda i masla i ovaca i sira kravljeg; donesoe Davidu i narodu to bee s njim da jedu. Jer govorahu: Narod je gladan i umoran i edan u toj pustinji.