Druga knjiga o Samuelu 19
1. I javie Joavu: Evo car plaèe i tui za Avesalomom.
2. I pobeda onog dana pretvori se u alost svemu narodu, jer narod èu u onaj dan gde govore: ali car sina svog.
3. I narod se u onaj dan krio ulazeæi u grad kao to se krije narod koji se stidi kad pobegne iz boja.
4. A car pokri lice svoje; i vikae glasno: Sine moj Avesalome! Avesalome sine moj, sine moj!
5. Tada udje Joav k caru u kuæu, i reèe: Posramio si danas sve sluge svoje, koje ti danas duu saèuvae, i sinovima tvojim i kæerima tvojim i enama tvojim i inoèama tvojim.
6. Jer ljubi one koji mrze na te, a mrzi na one koji te ljube; jer si pokazao danas da ne mari za vojvode i za sluge; i vidim danas da bi ti milo bilo da je Avesalom iv, a mi svi da smo izginuli.
7. Zato ustani sada, i izidji i progovori lepo slugama svojim; jer zaklinjem se Gospodom, ako ne izidje, neæe nijedan ostati kod tebe ovu noæ, i to æe biti gore po te negoli sva zla koja su te snalazila od mladosti tvoje do sada.
8. Tada usta car, i sede na vratima; i kazae svemu narodu govoreæi: Evo, sedi car na vratima. I dodje sav narod pred cara. Ali Izrailjci behu pobegli, svak u svoj ator.
9. I sav se narod svadjae medju sobom po svim plemenima Izrailjevim govoreæi: Car nas je izbavio iz ruku neprijatelja naih, i izbavio nas je iz ruku filistejskih; a sada je pobegao iz zemlje od Avesaloma.
10. Avesalom pak, kog pomazasmo za cara nad sobom, pogibe u boju. Sada dakle zato oklevate te ne dovedete natrag cara?
11. Zato car David posla k Sadoku i Avijataru svetenicima i poruèi: Govorite stareinama Judinim i recite: Zato vi da budete poslednji koji æe cara natrag dovesti u kuæu njegovu? Jer govor svega Izrailja dodje do cara u kuæu njegovu.
12. Vi ste moja braæa, vi ste kost moja i telo moje. Zato biste dakle bili poslednji koji æe natrag dovesti cara?
13. Recite i Amasi: Nisi li kost moja i telo moje? Bog neka mi uèini tako i tako neka doda, ako mi ne bude vojvoda dok si iv namesto Joava.
14. I skloni srca svih ljudi od roda Judina kao jednog èoveka, te poslae k caru govoreæi: Vrati se sa svim slugama svojim.
15. I tako se car vrati, i dodje do Jordana; a Juda dodje do Galgala da srete cara i da ga prevede preko Jordana.
16. Pohita i Simej, sin Girin, od Venijamina, koji bee iz Vaurima, i sidje s ljudima roda Judinog na susret caru Davidu;
17. I hiljadu ljudi bee s njim od roda Venijaminovog; takodje i Siva sluga doma Saulovog s petnaest sinova svojih i dvadeset sluga svojih; i predjoe preko Jordana pred cara.
18. Preturie i ladju da prevezu èeljad carevu i da uèine ta bi mu bilo ugodno. A Simej, sin Girin, pade pred carem, kad htede da predje preko Jordana,
19. I reèe caru: Ne primi mi bezakonja, gospodaru moj, i ne pominji pakosti koju je uèinio sluga tvoj u onaj dan kad je car gospodar moj izaao iz Jerusalima; neka car ne misli o tome.
20. Jer sluga tvoj vidi da je zgreio; i evo doao sam danas prvi iz svega doma Josifovog da sretnem cara, gospodara svog.
21. Ali odgovori Avisaj sin Serujin i reèe: Eda li toga radi neæe poginuti Simej to je psovao pomazanika Gospodnjeg?
22. A David reèe: ta je vama do mene, sinovi Serujini, te ste mi danas protivnici? Zar æe danas ko poginuti u Izrailju, jer zar ne znam da sam danas postao car nad Izrailjem?
23. I reèe car Simeju: Neæe poginuti. I zakle mu se car.
24. Tako i Mefivostej, sin Saulov, dodje caru na susret; on, pak, ne opra nogu svojih, niti brade svoje oèelja, ni opra haljine svoje od onog dana kad otide car do dana kad se vrati s mirom.
25. I srete cara kad se vraæae u Jerusalim; i reèe mu car: Zato ne podje sa mnom, Mefivosteju?
26. A on reèe: Caru gospodaru moj, prevari me sluga moj; jer sluga tvoj reèe: Osedlaæu sebi magarca i uzjahaæu ga i poæi æu s carem; jer je hrom sluga tvoj.
27. I on opade slugu tvog kod gospodara mog cara; ali je car gospodar moj kao andjeo Boji; zato èini ta ti je drago.
28. Jer sav dom oca mog behu ljudi koji zasluie smrt pred carem gospodarem mojim, a ti posadi slugu svog medju one koji jedu za stolom tvojim, pa kako ima jo pravo, i kako se mogu jo tuiti caru?
29. A car mu reèe: ta bi mi vie govorio? Kazao sam: Ti i Siva podelite njivu.
30. A Mefivostej reèe caru: Neka uzme sve, kad se car gospodar moj vratio na miru u dom svoj.
31. I Varzelaj od Galada dodje iz Rogelima, i podje s carem preko Jordana da ga prati preko Jordana.
32. A bee Varzelaj vrlo star, bee mu osamdeset godina, i hranjae cara dok bee u Mahanajimu, jer bee vrlo bogat èovek.
33. I reèe car Varzelaju: Hajde sa mnom; ja æu te hraniti kod sebe u Jerusalimu.
34. Ali Varzelaj reèe caru: Koliko ima veka mog, da idem s carem u Jerusalim?
35. Ima mi danas osamdeset godina; mogu li raspoznavati dobro i zlo? Moe li sluga tvoj kusom razlikovati ta æe jesti i ta æe piti? Mogu li jote sluati glas pevaèima i pevaèicama? I zato bi sluga tvoj jo bio na tegotu caru, gospodaru mom?
36. Malo æe proæi sluga tvoj preko Jordana s carem; a zato bi mi car tako naplatio?
37. Neka se sluga tvoj vrati, da umrem u svom gradu kod groba oca svog i matere svoje. Nego evo, sluga tvoj Himam neka ide s carem gospodarem mojim, i uèini njemu ta ti bude drago.
38. A car reèe: Neka ide sa mnom Himam; ja æu mu uèiniti ta bude tebi drago, i ta god zaite u mene, sve æu ti uèiniti.
39. I kad predje sav narod preko Jordana i car predje, celiva car Varzelaja i blagoslovi ga, i on se vrati u mesto svoje.
40. Otuda car otide u Galgal, i Himam otide s njim. I tako sav narod Judin doprati cara, i polovina naroda Izrailjevog.
41. A gle, svi ljudi Izrailjci dodjoe k caru i rekoe mu: Zato te ukradoe braæa naa, ljudi Judini, i prevedoe preko Jordana cara i dom njegov i sve ljude Davidove s njim?
42. A svi ljudi od Judina odgovorie ljudima od Izrailja: Jer je car nama rod; pa to se srdite toga radi? Jesmo li ta pojeli caru? Je li nas darom darivao?
43. Tada odgovorie ljudi od Izrailja ljudima od Judina, i rekoe: Mi imamo deset delova u cara, i Davidu smo vie nego vi; zato dakle ne mariste za nas? Nismo li mi prvi govorili da dovedemo natrag cara svog? Ali beseda ljudi od Judina bee tvrdja od besede ljudi od Izrailja.