Druga knjiga o Samuelu 2

1. A posle toga David upita Gospoda govoreæi: Hoæu li otiæi u koji grad Judin? A Gospod mu reèe: Otidi. A David reèe: U koji da otidem? Reèe: Hevron.

2. I David otide onamo sa dve žene svoje, Ahinoamom iz Jezraela i Avigejom koja pre beše žena Navala iz Karmila.

3. I ljude koji behu s njim odvede David, sve s porodicama njihovim, i nastaniše se po gradovima hevronskim.

4. I dodjoše ljudi od Judina, i pomazaše onde Davida za cara nad domom Judinim. I javiše Davidu govoreæi: Ljudi iz Javisa Galadovog pogreboše Saula.

5. I David posla poslanike k ljudima u Javisu Galadovom, i reèe im: Da ste blagosloveni Gospodu što uèiniste milost gospodaru svom, Saulu i pogreboste ga.

6. Zato da uèini Gospod vama milost i veru; a ja æu vam uèiniti dobro, što ste to uèinili.

7. I neka vam se ukrepe ruke i budite hrabri; jer Saul, gospodar vaš, pogibe, a dom Judin pomaza mene za cara nad sobom.

8. Ali Avenir, sin Nirov, vojvoda Saulov uze Isvosteja sina Saulovog, i odvede ga u Mahanajim.

9. I zacari ga nad Galadom i nad Asurom i Jezraelom i Jefremom i Venijaminom i nad svim Izrailjem.

10. Èetrdeset godina beše Isvosteju sinu Saulovom kad poèe carovati nad Izrailjem; i carova dve godine. Samo dom Judin držaše se Davida.

11. A David carova u Hevronu nad domom Judinim sedam godina i šest meseci.

12. Potom izidje Avenir, sin Nirov, i sluge Isvosteja sina Saulovog iz Mahanajima u Gavaon.

13. Takodje i Joav sin Serujin i sluge Davidove izidjoše i sretoše se s njima kod jezera gavaonskog, i stadoše jedan s jedne strane a drugi s druge strane.

14. Tada reèe Avenir Joavu: Neka ustanu momci i neka se proigraju pred nama. I reèe Joav: Neka ustanu.

15. I ustadoše, i izidjoše na broj: dvanaest od Venijamina sa strane Isvosteja sina Saulovog, i dvanaest izmedju sluga Davidovih.

16. I uhvatiše jedan drugog za glavu, i tisnu jedan drugom maè svoj u bok, i popadaše zajedno. Otuda se prozva ono mesto Halkat-Asurim kod Gavaona.

17. I bi žestok boj onog dana; i sluge Davidove razbiše Avenira i Izrailjce.

18. A onde behu tri sina Serujina: Joav i Avisaj i Asailo. A Asailo beše lak na nogu kao srna u polju;

19. I potera Asailo Avenira, i ne svrnu ni nadesno ni nalevo iza Avenira.

20. I Avenir obazre se natrag i reèe: Jesi li ti, Asailo? A on reèe: Ja sam.

21. A Avenir mu reèe: Svrni nadesno ili nalevo, i uzmi jednog od tih momaka, i skini odoru s njega. Ali ne hte Asailo svrnuti iza njega.

22. I Avenir opet reèe Asailu: Odstupi od mene; zašto da te sastavim sa zemljom? I kako bih smeo pogledati u Joava brata tvog?

23. Ali on ne hte odstupiti; i Avenir ga udari kopljem pod peto rebro, i izadje mu koplje na ledja, te on pade onde i umre na mestu. I ko god dodje na ono mesto gde pade i pogibe Asailo, ustavljaše se.

24. Ali Joav i Avisaj poteraše Avenira, i sunce zadje kad dodjoše do brda Ame, koja je prema Giji na putu u pustinju gavaonsku.

25. I skupiše se sinovi Venijaminovi za Avenirom, te se naèini èeta, i stadoše na vrh jednog brda.

26. I Avenir viknu Joava i reèe: Hoæe li maè proždirati doveka? Ne znaš li da jadi bivaju naposletku? Zašto veæ ne kažeš narodu da se prodju braæe svoje?

27. A Joav reèe: Tako živ bio Bog, da nisi kazao, narod bi još jutros otišao, nijedan ne bi terao brata svog.

28. Tada zatrubi Joav u trubu, i ustavi se sav narod i prestaše terati Izrailja, i ne biše se više.

29. I tako Avenir i ljudi njegovi idoše preko polja celu onu noæ, i predjoše preko Jordana, i prošavši sav Vitron dodjoše u Mahanajim.

30. A Joav se vrati od Avenira, i kad skupi sav narod, ne beše od sluga Davidovih devetnaest ljudi i Asaila.

31. Ali sluge Davidove pobiše sinova Venijaminovih, ljudi Avenirovih, tri stotine i šezdeset ljudi, koji izgiboše.

32. A Asaila uzeše i pogreboše u grobu oca njegovog koji beše u Vitlejemu. I Joav i ljudi njegovi idoše svu noæ, i osvanuše u Hevronu.