Druga knjiga Ljetopisa 6
1. Tada reèe Solomun: Gospod je rekao da æe nastavati u mraku.
2. A ja sazidah dom Tebi za stan i mesto da u njemu nastava do veka.
3. I okrenuvi se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajae.
4. I reèe: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom, govoreæi:
5. Od onog dana kad izvedoh narod svoj iz zemlje misirske, ne izabrah grada medju svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, niti izabrah èoveka koji bi bio vodj narodu mom Izrailju,
6. Nego izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje, i izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.
7. I naumi David otac moj da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
8. Ali Gospod reèe Davidu, ocu mom: to si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si uèinio to si to naumio.
9. Ali neæe ti sazidati taj dom, nego sin tvoj koji æe izaæi iz bedara tvojih, on æe sazidati dom imenu mom.
10. I tako ispuni Gospod reè svoju koju je rekao, jer ustah na mesto oca svog Davida i sedoh na presto Izrailjev, kao to je rekao Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
11. I namestih ovde kovèeg, u kome je zavet Gospodnji to je uèinio sinovima Izrailjevim.
12. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji, pred svim zborom Izrailjevim, i podie ruke svoje.
13. A bee naèinio Solomun podnoje od bronze i metnuo ga nasred trema, pet lakata dugo i pet lakata iroko, a tri lakta visoko; pa stade na nj, i kleèe na kolena pred svim zborom Izrailjevim, i podie ruke svoje k nebu.
14. I reèe: Gospode Boe Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti ni na nebu ni na zemlji, koji èuva zavet i milost slugama, koji hode pred Tobom svim srcem svojim;
15. Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, ta si mu rekao; ta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao to se vidi danas.
16. Sada dakle, Gospode Boe Izrailjev, dri Davidu ocu mom ta si mu rekao govoreæi: Neæe ti nestati èoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako uèuvaju sinovi tvoji put svoj hodeæi po zakonu mom, kao to si ti hodio preda mnom.
17. Sada dakle, Gospode Boe Izrailjev, neka se potvrdi reè Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu.
18. Ali, hoæe li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom to ga sazidah.
19. Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Boe moj, èuj viku i molitvu kojom Ti se danas moli sluga Tvoj.
20. Da budu oèi Tvoje otvorene nad domom ovim danju i noæu, nad ovim mestom, gde si rekao da æe namestiti ime svoje, da èuje molitvu kojom æe se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.
21. Èuj molbe sluge svog i naroda svog Izrailja, kojima æe se moliti na ovom mestu, èuj s mesta gde stanuje, s neba, èuj i smiluj se.
22. Kad ko zgrei blinjemu svom, te mu se da zakletva, da se zakune, i zakletva dodje pred Tvoj oltar u ovom domu,
23. Ti èuj s neba, i uèini, i sudi slugama svojim plaæajuæi krivcu i dela njegova obraæajuæi na njegovu glavu, a pravoga pravdajuæi i plaæajuæi mu po pravdi njegovoj.
24. I kad se razbije pred neprijateljem narod Tvoj Izrailj zato to Ti zgree, pa se obrate i daju slavu imenu Tvom i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,
25. Ti èuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju, koju si dao njima i ocima njihovim.
26. Kad se zatvori nebo, te ne bude dada zato to zgree Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom i od greha se svog obrate, kad ih namuèi,
27. Ti èuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavi im put dobri kojim æe hoditi, i pusti dad na zemlju svoju koju si dao narodu svom u nasledstvo.
28. Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, sua ili medljika, skakavci ili gusenice kad budu, ili ga stegne neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kako god zlo i kakva god bolest,
29. Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god èoveka ili od svega naroda Tvog Izrailja, ko pozna muku svoju i bol svoj, i podigne ruke svoje u ovom domu,
30. Ti èuj s neba, iz stana svog, i oprosti i podaj svakome po putevima njegovim, ta zna u srcu njegovom, jer Ti sam zna srca sinova èoveèijih;
31. Da Te se boje hodeæi putevima Tvojim dokle su god ivi na zemlji, koju si dao ocima naim.
32. I inostranac koji nije od naroda Tvog Izrailja, nego dodje iz daleke zemlje imena radi Tvog velikog i ruke Tvoje krepke i miice Tvoje podignute, kad dodje i pomoli se u ovom domu,
33. Ti èuj s neba, iz stana svog, i uèini sve za ta povièe k Tebi onaj stranac, da bi poznali svi narodi na zemlji ime Tvoje i bojali se Tebe, kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovaj dom, koji sazidah.
34. Kad narod Tvoj izidje na vojsku na neprijatelje svoje putem kojim ga poalje, i pomole Ti se okrenuvi se ka gradu ovom, koji si izabrao, i k ovom domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
35. Èuj s neba molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu.
36. Kad Ti zgree, jer nema èoveka koji ne grei, i razgnevivi se na njih da ih neprijateljima, te ih zarobe i odvedu u zemlju daleku ili koja je blizu,
37. Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji ropstva svog, i kau: Sagreismo i zlo uèinismo i skrivismo;
38. I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom duom svojom u zemlji ropstva svog, u koju budu odvedeni u ropstvo, i pomole Ti se okrenuvi se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, i ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
39. Tada èuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i dobavi im pravicu, i oprosti narodu svom ta Ti budu zgreili.
40. Tako, Boe moj, neka budu oèi Tvoje otvorene i ui Tvoje prignute na molbu u ovom mestu.
41. I tako, stani, Gospode Boe, na poèivalitu svom, Ti i kovèeg sile Tvoje; svetenici Tvoji, Gospode Boe, neka se obuku u spasenje, i sveci Tvoji neka se raduju dobru.
42. Gospode Boe, nemoj odvratiti lice svoje od pomazanika svog; opominji se milosti obeæane Davidu sluzi Tvom.