Druga knjiga Ljetopisa 26
1. Tada sav narod Judin uze Oziju, kome bee esnaest godina, i zacarie ga na mesto oca njegovog Amasije.
2. On sazida Elat povrativi ga Judi poto car poèinu kod otaca svojih.
3. Oziji bee esnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu bee ime Jeholija iz Jerusalima.
4. On èinjae to je pravo pred Gospodom sasvim kako je èinio Amasija otac njegov.
5. I traae Boga dokle iv bee Zaharija koji razumevae utvare Boije; i dokle god traae Gospoda, davae mu sreæu Bog.
6. Jer izaav vojevae s Filistejima, i obori zidove Gatu i zidove Javni i zidove Azotu; i sazida gradove u zemlji azotskoj i po Filistejima.
7. I Bog mu pomoe protiv Filisteja i protiv Arapa, koji ivljahu u Gurvalu, i protiv Amonaca.
8. I Amonci davahu darove Oziji, i raznese se ime njegovo do Misira, jer osili veoma.
9. I sazida Ozija kule u Jerusalimu na vratima na uglu, i na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.
10. Sazida i u pustinji kule, i iskopa mnogo studenaca, jer imae mnogo stoke u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer mu mila bee poljska radnja.
11. I imae Ozija ubojitu vojsku, koja idjae u rat u èetama brojem, kako ih izbroja Jeilo pisar i Masija upravitelj, pod upravom Ananije vojvode carevog.
12. Svega na broj bee glavara domova otaèkih hrabrih junaka dve hiljade i est stotina,
13. A pod njihovom rukom vojske tri stotine i sedam hiljada i pet stotina hrabrih vojnika, da pomau caru protiv neprijatelja.
14. I naèini Ozija svoj vojsci titove i koplja i lemove i oklope i lukove i kamenje za praæke.
15. I naèini u Jerusalimu bojne sprave vrlo veto izmiljene da stoje na kulama i na uglovima da meæu strele i veliko kamenje; i raznese se ime njegovo daleko, jer mu se divno pomagae dokle osili.
16. Ali kad osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari, i sagrei Gospodu Bogu svom, jer udje u crkvu Gospodnju da kadi na oltaru kadionom:
17. A za njim udje Azarija svetenik i s njim osamdeset svetenika Gospodnjih hrabrih ljudi;
18. I opree se caru Oziji govoreæi: Nije tvoje, Ozija, kaditi Gospodu, nego svetenika sinova Aronovih koji su posveæeni da kade; izidji iz svetinje, jer si zgreio, i neæe ti biti na èast pred Gospodom Bogom.
19. Tada se razgnevi Ozija dreæi u ruci kadionicu da kadi; i kad se gnevljae na svetenike, izidje mu guba na èelu pred svim svetenicima u domu Gospodnjem kod oltara kadionog.
20. I pogleda ga Azarija, poglavar svetenièki i svi svetenici, a on gubav na èelu; i bre ga izvedoe napolje, a i sam pohita da izidje, jer ga Gospod udari.
21. I osta car Ozija gubav do smrti svoje, i sedjae u odvojenom domu gubav, jer bi odluèen od doma Gospodnjeg; a Jotam sin njegov upravljae domom carevim i sudjae narodu u zemlji.
22. A ostala dela Ozijina prva i poslednja napisao je prorok Isaija sin Amosov.
23. I poèinu Ozija kod otaca svojih, i pogreboe ga kod otaca njegovih u grobnom polju carskom, jer rekoe: Gubav je. I zacari se na njegovo mesto Jotam, sin njegov.