Druga knjiga Ljetopisa 28
1. Dvadeset godina bee Ahazu kad poèe carovati, i carova esnaest godina u Jerusalimu; ali ne èinjae to je pravo pred Gospodom kao David, otac njegov.
2. Jer hodjae putevima careva Izrailjevih, i jo sali likove Valima.
3. I sam kadjae u dolini sina Enomovog, i saizae sinove svoje ognjem po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
4. I prinoae rtve i kadjae na visinama i po brdima i pod svakim zelenim drvetom.
5. Zato ga dade Gospod Bog njegov u ruke caru sirskom, te ga razbie i zarobie mu veliko mnotvo, i odvedoe ih u Damask. Jo bi dat u ruke caru Izrailjevom, te ga razbi ljuto.
6. Jer Fekaj, sin Remalijin, pobi sto i dvadeset hiljada Judinajaca u jedan dan, sve hrabrih ljudi, jer ostavie Gospoda Boga otaca svojih.
7. I Zihrije junak od Jefrema ubi Masiju sina carevog i Azrikama upravitelja dvorskog i Elkanu, drugog do cara.
8. I zarobie sinovi Izrailjevi braæi svojoj dvesta hiljada ena i sinova i kæeri; i zaplenie veliki plen od njih, i odnesoe plen u Samariju.
9. A onde bee prorok Gospodnji po imenu Odid, i izidje pred vojsku koja idjae u Samariju, i reèe im: Gle, Gospod Bog otaca vaih razgnevi se na Judinajce, zato ih dade u vae ruke, te ih pobiste ljuto da do neba dopre.
10. I jo mislite podvræi sinove Judine i jerusalimske da vam budu robovi i robinje; a niste li i vi sami skrivili Gospodu Bogu svom?
11. Zato posluajte me sada, i vratite natrag to roblje to zarobiste braæi svojoj, jer se raspalio gnev Gospodnji na vas.
12. Tada ustae poglavari sinova Jefremovih: Azarija sin Joananov, Varahija sin Mesilemotov i Jezekija sin Salumov i Amasa sin Adlajev na one to se vraæahu s vojske,
13. I rekoe im: Neæete dovesti ovamo to roblje, jer bi nam bilo na greh pred Gospodom to vi mislite domeæuæi na grehe nae i na krivice nae, jer je velika krivica na nama i gnev se raspalio na Izrailja.
14. I ostavie vojnici roblje i plen svoj pred knezovima i svim zborom.
15. I ustae ljudi imenovani i uzee roblje, i sve gole izmedju njih odenue iz plena; i kad ih odenue i obue, nahranie ih i napojie i namazae, i odvedoe na magarcima sve iznemogle, i dovedoe ih u Jerihon, grad gde ima mnogo palmi, k braæi njihovoj, pa se vratie u Samariju.
16. U to vreme posla car Ahaz k carevima asirskim da mu pomognu.
17. Jer jo i Idumejci dodjoe i razbie Judu i odvedoe roblje;
18. I Filisteji udarie na gradove po ravni na junom kraju Judinom, i uzee Vet-Semes, i Ejalon i Gedirot i Sohot i sela njegova i Tamnu i sela njena i Gimzon i sela njegova, i naselie se u njima.
19. Jer Gospod obarae Judu s Ahaza cara Izrailjevog, jer odvuèe Judu da grdno grei Gospodu.
20. I dodje k njemu Teglat-Felasar, car asirski, i ojadi ga a ne utvrdi.
21. Jer Ahaz uze deo iz doma Gospodnjeg i iz doma carskog i od knezova, i dade caru asirskom, ali mu ne pomoe.
22. I kad bee u nevolji, on jo veæma greae Gospodu; takav bee car Ahaz.
23. I prinoae rtve bogovima damatanskim, koji ga razbie, i govorae: Kad bogovi careva sirskih njima pomau, prinosiæu njima rtve da bi mi pomagali; ali mu oni bie na to da padne on i sav Izrailj.
24. A Ahaz pokupi sudove doma Boijeg, i izlomi sudove doma Boijeg, i zatvori vrata doma Gospodnjeg i naèini sebi oltare po svim uglovima u Jerusalimu.
25. I u svakom gradu Judinom naèini visine da kadi bogovima tudjim; i gnevi Gospoda Boga otaca svojih.
26. A ostala dela njegova i svi putevi njegovi prvi i poslednji, eto zapisani su u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim.
27. I poèinu Ahaz kod otaca svojih i pogreboe ga u gradu Jerusalimu; ali ga ne metnue u grob careva Izrailjevih. I zacari se na njegovo mesto Jezekija, sin njegov.