Druga knjiga Ljetopisa 20
1. A posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima koji ive medju sinovima Amonovim, dodjoe da vojuju na Josafata.
2. I dodjoe te javie Josafatu govoreæi: Ide na te veliko mnotvo ispreko mora, iz Sirije; i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad.
3. A Josafat se uplai, i obrati lice svoje da trai Gospoda, i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.
4. I skupie se svi sinovi Judini da trae Gospoda, i iz svih gradova Judinih dodjoe da trae Gospoda.
5. Tada stade Josafat u zboru Judinom i jerusalimskom u domu Gospodnjem pred tremom novim,
6. I reèe: Gospode Boe otaca naih! Nisi li Ti Bog na nebu i vlada svim carstvima narodnim? Nije li u Tvojoj ruci moæ i sila da Ti niko ne moe odoleti?
7. Nisi li Ti, Boe na, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svog Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svog?
8. Te se naselie u njoj, i sagradie Ti u njoj svetinju za ime Tvoje govoreæi:
9. Kad nas zadesi kako zlo, maè osvetni ili pomor ili glad, staæemo pred ovim domom i pred Tobom, jer je ime Tvoje u ovom domu, i vapiæemo Tebi u nevolji svojoj, uslii i izbavi.
10. A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim proæi kad idjahu iz zemlje misirske, nego ih obidjoe i ne istrebie;
11. A evo, oni nam vraæaju doavi da nas isteraju iz nasledstva Tvog, koje si nam predao.
12. Boe na, zar im neæe suditi? Jer u nama nema snage da se opremo tom mnotvu velikom, koje ide na nas, niti znamo ta bismo èinili, nego su oèi nae uprte u Te.
13. A svi sinovi Judini stajahu pred Gospodom i deca njihova, ene njihove i sinovi njihovi.
14. Tada sidje duh Gospodnji usred zbora na Jazila sina Zaharije sina Venaje sina Jeila sina Matanijinog, Levita izmedju sinova Asafovih,
15. I reèe: Sluajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani, i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: Ne bojte se i ne plaite se tog mnotva velikog, jer nije va rat nego Boji.
16. Sutra izadjite na njih; oni æe poæi uz brdo Zis, i naæi æete ih nakraj potoka prema pustinji Jeruilu.
17. Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako æe vas izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! Ne bojte se i ne plaite se, sutra izidjite pred njih, i Gospod æe biti s vama.
18. Tada se Josafat savi licem k zemlji, i svi Judinajci i Jerusalimljani padoe pred Gospodom, i poklonie se Gospodu.
19. A Leviti od sinova Katovih i sinova Korejevih ustae, te hvalie Gospoda Boga Izrailjevog glasom veoma visokim.
20. A ujutru ustavi rano izidjoe u pustinju tekujsku; a kad izlaahu, stade Josafat i reèe: Èujte me, Judinajci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svom i biæete jaki, verujte prorocima Njegovim i biæete sreæni.
21. I tako dogovoriv se s narodom postavi pevaèe Gospodnje da hvale svetu krasotu iduæi pred vojskom i govoreæi: Hvalite Gospoda, jer je doveka milost Njegova.
22. A kad poèee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira, koji izidjoe na Judu, te se razbie.
23. Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustae na one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobie one iz gore Sira, udarie jedni na druge, te se potre.
24. A kad Juda dodje do straare prema pustinji, i pogleda na mnotvo, a to mrtva telesa lee po zemlji, i nijedan ne bee ostao iv.
25. Zato dodje Josafat sa narodom svojim da pokupi plen; i nadjoe kod njih mnogo blaga i dragocenih nakita na mrtvacima, i naplenie da veæ ne mogoe nositi; tri dana kupie plen, jer ga bee mnogo.
26. A èetvrti dan skupie se u dolini blagoslovnoj, jer onde blagoslovie Gospoda; zato se prozva mesto Dolina Blagoslovna do danas.
27. Potom okrenue svi Judinajci i Jerusalimljani i Josafat pred njima da se vrate u Jerusalim s veseljem, jer ih oveseli Gospod neprijateljima njihovim.
28. I dodjoe u Jerusalim sa psaltirima i guslama i trubama u dom Gospodnji.
29. I strah Boji dodje na sva carstva zemaljska kad èue da je Gospod vojevao na neprijatelje Izrailjeve.
30. I tako se smiri carstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir odsvuda.
31. I carovae Josafat nad Judom; trideset i pet godina bee mu kad poèe carovati; i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu bee ime Azuva, kæi Silejeva.
32. I hodjae putem oca svog Ase, niti zadje s njega, èineæi to je pravo pred Gospodom.
33. Ali visine ne bie oborene, jer jo ne bee narod upravio srca svog k Bogu otaca svojih.
34. A ostala dela Josafatova prva i poslednja, eno zapisana su u knjizi Juja sina Ananijevog, koje je stavljena u knjigu o carevima Izrailjevim.
35. Potom zdrui se Josafat, car Judin s Ohozijom, carem Izrailjevim, koji èinjae bezakonje.
36. A zdrui se s njim zato da naèine ladje da idu u Tarsis; i naèinie ladje u Esion-Gaveru.
37. Tada prorokova Elijezer sin Dodavin iz Marise za Josafata govoreæi: to si se zdruio s Ohozijom, zato Gospod razmetnu dela tvoja. I razbie se ladje i ne mogoe iæi u Tarsis.