Ponovljeni zakon 5
1. I Mojsije sazva sav narod Izrailjev, i reèe im: Èuj Izrailju uredbe i zakone, koje æu danas kazati da èujete, da ih nauèite i drite ih i tvorite.
2. Gospod Bog na uèini s nama zavet na Horivu.
3. Nije s ocima naim uèinio taj zavet, nego s nama, koji smo danas tu svi ivi.
4. Licem k licu govorio vam je Gospod na ovoj gori isred ognja;
5. Ja tada stajah izmedju Gospoda i vas, da vam javim reèi Gospodnje, jer vas bee strah od ognja i ne izidjoste na goru; i reèe:
6. Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog,
7. Nemoj imati bogove druge do mene.
8. Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku od tvari koje su gore na nebu ili koje su dole na zemlji ili koje su u vodi ispod zemlje.
9. Nemoj im se klanjati niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonja otaca njihovih do treæeg i do èetvrtog kolena, onih koji mrze na me,
10. A èinim milost na hiljadama onih koji me ljube i èuvaju zapovesti moje.
11. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog, jer neæe pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.
12. Dri dan od odmora i svetkuj ga, kao to ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.
13. est dana radi i svruj sve poslove svoje.
14. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kæi tvoja, ni sluga tvoj ni slukinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje ivinèe tvoje, ni doljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i slukinja tvoja kao i ti.
15. I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i miicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuje dan od odmora.
16. Potuj oca svog i mater svoju, kao to ti je zapovedio Gospod Bog tvoj, da bi se produili dani tvoji i da bi ti dobro bilo na zemlji, koju ti dade Gospod Bog tvoj.
17. Ne ubij.
18. Ne èini preljube.
19. Ne kradi.
20. Ne svedoèi lano na blinjeg svog.
21. Ne poeli enu blinjeg svog, ne poeli kuæu blinjeg svog, ni njivu njegovu, ni slugu njegovog, ni slukinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti ita ta je blinjeg tvog.
22. Te reèi izgovori Gospod svemu zboru vaem na gori isred ognja, oblaka i mraka, glasom velikim, i nita vie, nego ih napisa na dve ploèe kamene koje mi dade.
23. A vi kad èuste glas isred tame, jer gora ognjem gorae. pristupiste k meni, svi glavari od plemena vaih i stareine vae,
24. I rekoste: Gle, pokaza nam Gospod Bog na slavu i velièinu svoju, i èusmo glas Njegov isred ognja; danas videsmo gde Bog govori s èovekom, i èovek osta iv.
25. Pa sada zato da pomremo? Jer æe nas spaliti onaj oganj veliki; ako jo èujemo glas Gospoda Boga svog, pomreæemo.
26. Jer koje je telo èulo glas Boga ivoga gde govori isred ognja, kao mi, i ostalo ivo?
27. Idi ti, i sasluaj sve to æe ti kazati Gospod Bog na, pa onda ti kai nama ta ti god kae Gospod Bog na, a mi æemo sluati i tvoriti.
28. I Gospod èu glas od reèi vaih kad vi govoraste, i reèe mi Gospod: Èuh glas od reèi tog naroda, koje rekoe tebi; ta rekoe dobro rekoe.
29. O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i dre sve zapovesti moje svagda, da bi bilo dobro njima i sinovima njihovim doveka.
30. Idi, reci im: Vratite se u atore svoje.
31. A ti stani ovde kod mene, i kazaæu ti sve zapovesti i uredbe i zakone, koje æe ih nauèiti da tvore u zemlji koju im dajem u nasledstvo.
32. Gledajte, dakle da èinite onako kako vam je zapovedio Gospod Bog va, ne svræite ni nadesno ni nalevo.
33. Celim putem, koji vam je zapovedio Gospod Bog va, idite, da biste ivi bili i da bi vam dobro bilo, i da bi vam se produili dani u zemlji koju æete naslediti.