Ponovljeni zakon 29

1. Ovo su reèi zaveta koji zapovedi Gospod Mojsiju da uèini sa sinovima Izrailjevim u zemlji moavskoj, osim zaveta koji je uèinio s njima na Horivu.

2. I sazva Mojsije sve sinove Izrailjeve i reèe im: Videli ste sve što uèini Gospod na vaše oèi u zemlji misirskoj Faraonu i svim slugama njegovim i svoj zemlji njegovoj,

3. Kušanja velika, koja videše oèi tvoje, one znake i èudesa velika.

4. Ali vam ne dade Gospod srce, da razumete, ni oèi, da vidite, i uši da èujete do ovog dana.

5. I vodih vas èetrdeset godina po pustinji; ne ovetšaše haljine vaše na vama, niti obuæa tvoja ovetša na nogama tvojim.

6. Hleba ne jedoste, ni piste vino i silovito piæe, da biste poznali da sam ja Gospod Bog vaš.

7. I kad dodjoste na ovo mesto, izidje Sion, car esevonski i Og, car vasanski pred nas u boj; i pobismo ih.

8. I uzesmo zemlju njihovu, i dadosmo je u nasledstvo plemenu Ruvimovom i plemenu Gadovom i polovini plemena Manasijinog.

9. Zato držite reèi ovog zaveta i tvorite ih, da biste napredovali u svemu što radite.

10. Vi stojite danas svi pred Gospodom Bogom svojim, glavari od plemena vaših, starešine vaše i upravitelji vaši, svi ljudi Izrailjci,

11. Deca vaša, žene vaše, i došljak koji je u vašem logoru, i onaj koji ti drva seèe, i onaj koji ti vodu nosi.

12. Da pristaneš na zavet Gospoda Boga svog i na kletvu Njegovu, koju uèini s tobom danas Gospod Bog tvoj,

13. Da te danas postavi sebi za narod i da ti On bude Bog, kao što ti je rekao i kao što se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.

14. I ne s vama samima èinim ovaj zavet i ovu kletvu;

15. Nego sa svakim koji danas stoji ovde s nama pred Gospodom Bogom našim, i sa svakim koji nije danas ovde s nama.

16. Jer vi znate kako smo živeli u zemlji misirskoj, i kako smo prošli kroz narode kroz koje smo prošli.

17. I videli ste gadove njihove i idole njihove od drveta i od kamena, od srebra i od zlata, koji su kod njih.

18. Neka ne bude medju vama èoveka ni žene ni porodice ni plemena, kome bi se srce odvratilo danas od Gospoda Boga našeg, da ide da služi bogovima onih naroda; neka ne bude medju vama korena na kome bi rastao otrov ili pelen.

19. I èuvši reèi ove kletve da se ne pohvali u srcu svom govoreæi: Biæu miran ako idem za onim što u srcu svom smislim, dodajuæi pijanstvo žedji.

20. Neæe Gospod oprostiti takvome, nego æe se onda raspaliti gnev Gospodnji i revnost Njegova na takvog èoveka, i pašæe na nj sva kletva koja je napisana u ovoj knjizi, i istrebiæe Gospod ime njegovo pod nebom.

21. I odluèiæe ga Gospod na zlo od svih plemena Izrailjevih po svim kletvama zaveta napisanog u knjizi ovog zakona.

22. Tada æe govoriti potonji naraštaj, sinovi vaši koji nastanu iza vas, i došljak koji dodje iz daleke zemlje, kad vide zla u zemlji ovoj i bolesti, koje æe Gospod pustiti na nju,

23. Zemlju ovu opaljenu sumporom i solju, gde se ne seje niti šta nièe niti na njoj raste kakva biljka, kao gde je propao Sodom i Gomor, Adama i Sevojim, koje zatre Gospod u gnevu svom i u jarosti svojoj,

24. Govoriæe svi narodi: Zašto uèini ovo Gospod od ove zemlje? Kakva je to žestina velikog gneva?

25. I odgovaraæe se: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga otaca svojih, koji uèini s njima kad ih izvede iz zemlje misirske.

26. Jer idoše i služiše drugim bogovima i poklanjaše im se, bogovima kojih ne znaše i koji im ništa ne dadoše.

27. Zato se Gospod razgnevi na tu zemlju, i pusti na nju sva prokletstva napisana u ovoj knjizi.

28. I istrebi ih Gospod Bog iz zemlje njihove u gnevu i jarosti i ljutini velikoj, i izbaci ih u drugu zemlju, kao što se vidi danas.

29. Šta je tajno ono je Gospoda Boga našeg, a javno je naše i sinova naših doveka, da bismo izvršavali sve reèi ovog zakona.