Ponovljeni zakon 21
1. Kad se nadje ubijen èovek u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je nasledi, gde lei u polju, a ne zna se ko ga je ubio,
2. Tada neka izidju stareine tvoje i sudije tvoje, i neka izmere od ubijenog do gradova koji su oko njega.
3. Pa koji grad bude najblie ubijenome, stareine onog grada neka uzmu junicu iz goveda, na kojoj se jo nije radilo, koja nije vukla u jarmu,
4. I neka odvedu stareine onog grada tu junicu u pustu dolinu gde se ne kopa ni seje, i neka zakolju junicu onde u dolini.
5. Potom neka pristupe svetenici, sinovi Levijevi; jer njih izabra Gospod Bog tvoj da mu slue i da blagosiljaju u ime Gospodnje, i na njihovim reèima da ostaje svaka raspra i svaka teta;
6. I sve stareine onog grada koji budu najblie ubijenome neka operu ruke svoje nad zaklanom junicom u onoj dolini,
7. I tvrdeæi neka kau: Ruke nae nisu prolile ovu krv niti su oèi nae videle;
8. Milostiv budi narodu svom Izrailju, koji si iskupio, Gospode, i ne meæi pravu krv na narod svoj Izrailja. Tako æe se oèistiti od one krvi.
9. I ti æe skinuti pravu krv sa sebe kad uèini ta je pravo pred Gospodom.
10. Kad otide na vojsku na neprijatelje svoje, i preda ih Gospod Bog tvoj u ruke tvoje i zarobi ih mnogo.
11. I ugleda u roblju lepu enu, i omili ti da bi je hteo uzeti za enu,
12. Odvedi je kuæi svojoj; i neka obrije glavu svoju i sree nokte svoje;
13. I neka skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena i neka sedi u kuæi tvojoj, i ali za ocem svojim i za materom svojom ceo mesec dana; potom lezi s njom, i budi joj mu i ona nek ti bude ena.
14. Ako ti posle ne bi bila po volji, pusti je neka ide kuda joj drago, ali nikako da je ne proda za novce ni da njom trguje, jer si je osramotio.
15. Ko bi imao dve ene, jednu milu, a drugu nemilu, pa bi rodila sinove, i mila i nemila, i prvenac bi bio od nemile,
16. Onda kad dodje vreme da podeli sinovima svojim ta ima ne moe prvencem uèiniti sina od mile preko sina od nemile koji je prvenac;
17. Nego za prvenca neka prizna sina od nemile i dade mu dva dela od svega to ima, je je on poèetak sile njegove, njegovo je pravo prvenaèko.
18. Ko bi imao sina samovoljnog i nepokornog, koji ne slua oca svog ni matere svoje, i kog oni i karae pa opet ne slua,
19. Neka ga uzmu otac i mati, i neka ga dovedu k stareinama grada svog na vrata mesta svog,
20. I neka kau stareinama grada svog: Ovaj sin na samovoljan je i nepokoran, na slua nas, izjelica je i pijanica.
21. Tada svi ljudi onog mesta neka ga zaspu kamenjem da pogine; i tako izvadi zlo iz sebe, da sav Izrailj èuje i boji se.
22. Ko zgrei tako da zaslui smrt, te bude osudjen na smrt i obesi ga na drvo,
23. Neka ne prenoæi telo njegovo na drvetu, nego ga isti dan pogrebi, jer je proklet pred Bogom ko je obeen; zato ne skvrni zemlje koju ti Gospod Bog tvoj daje u nasledstvo.