Ponovljeni zakon 1
1. Ovo su reèi koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, izmedju Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava,
2. Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije.
3. A bee èetrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve to mu bee zapovedio Gospod da im kae,
4. Poto ubi Siona, cara amorejskog koji ivljae u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji ivljae u Astarotu i u Edrajinu.
5. S one strane Jordana u zemlji moavskoj poèe Mojsije kazivati ovaj zakon govoreæi:
6. Gospod Bog na reèe nam na Horivu govoreæi: Dosta ste bili na ovoj gori.
7. Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata.
8. Eto, dao sam vam zemlju, udjite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vaim, Avramu, Isaku i Jakovu, da æe im je dati i semenu njihovom nakon njih.
9. I rekoh vam onda govoreæi: Ne mogu vas nositi sam.
10. Gospod Bog va umnoio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
11. Gospod Bog otaca vaih da vas umnoi jo hiljadu puta vie, i da vas blagoslovi kao to vam je kazao.
12. Kako bih ja sam nosio muke vae, bremena vaa i raspre vae?
13. Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vete i poznate da vam ih postavim za stareine.
14. Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se uèini ta si kazao.
15. Tada uzevi stareine od plemena vaih, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za stareine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vaim.
16. I zapovedih onda sudijama vaim govoreæi: Sasluavajte raspre medju braæom svojom i sudite pravo izmedju èoveka i brata njegovog i izmedju doljaka koji je s njim.
17. Ne gledajte ko je ko na sudu, sasluajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Boiji, a stvar koja bi vam bila teka iznesite preda me da je èujem.
18. I zapovedih vam onda sve to æete èiniti.
19. Potom otiavi od Horiva predjosmo svu onu pustinju veliku i stranu, koju videste, iduæi ka gori amorejskoj, kao to nam zapovedi Gospod Bog na, i dodjosmo do Kadis-Varnije.
20. Tada vam rekoh: Dodjoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog na.
21. Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao to ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plai se.
22. A vi svi dodjoste k meni i rekoste: Da poaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim æemo iæi i za gradove u koje æemo doæi,
23. I to mi bi po volji, i uzeh izmedju vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog;
24. I oni se podigoe i iziavi na goru dodjoe do potoka Eshola, i uhodie zemlju;
25. I nabrae roda one zemlje i donesoe nam, i javie nam govoreæi: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog na.
26. Ali ne hteste iæi nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog.
27. I vikaste u atorima svojim govoreæi: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre.
28. Kuda da idemo? Braæa naa uplaie srce nae govoreæi: Narod je veæi i vii od nas, gradovi su veliki i ogradjeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde.
29. A ja vam rekoh: Ne plaite se i ne bojte ih se.
30. Gospod Bog va, koji ide pred vama, On æe se biti za vas onako kako vam je uèinio u Misiru na vae oèi,
31. I u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao to èovek nosi sina svog, celim putem kojim ste ili dokle dodjoste do ovog mesta.
32. Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom,
33. Koji idjae pred vama putem traeæi vam mesto gde biste stali, idjae noæu u ognju da vam svetli putem kojim biste ili, a danju u oblaku.
34. I èu Gospod glas reèi vaih, i razgnevi se i zakle se govoreæi:
35. Nijedan od ovog roda zlog neæe videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da æu dati vaim ocima,
36. Osim Haleva, sina Jefonijinog; on æe je videti, i njemu æu dati zemlju po kojoj je iao, i sinovima njegovim, jer se sasvim drao Gospoda.
37. Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i reèe: Ni ti neæe uæi onamo.
38. Isus, sin Navin, koji te slui, on æe uæi onamo, njega utvrdi; jer æe je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo.
39. A deca vaa, za koju rekoste da æe postati roblje, sinovi vai, koji danas ne znaju ni ta je dobro ni ta je zlo, oni æe uæi onamo, i njima æu je dati i oni æe je naslediti.
40. Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.
41. A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagreismo Gospodu; iæi æemo i biæemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog na. I uzevi svaki svoje oruje hteste izaæi na goru.
42. A Gospod mi reèe: Kai im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam medju vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.
43. I ja vam rekoh, ali ne posluaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.
44. Tada izidjoe pred vas Amoreji, koji sedjahu u onoj planini, i pognae vas kao to èine pèele, i pobie vas na Siru pa do Orme.
45. I vrativi se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne poslua glas va niti okrete uho svoje k vama.
46. I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.