Hebrejima 9
1. Tako i prvi zavet imae pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
2. Jer skinija bee naèinjena prva, u kojoj bee sveænjak i trpeza i postavljeni hlebovi, to se zove svetinja.
3. A za drugim zavesom bee skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
4. Koja imae zlatnu kadionicu, i kovèeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome bee zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se bee omladila, i ploèe zaveta.
5. A vie njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o èemu se ne moe sad govoriti redom.
6. A kad ovo bee tako uredjeno, ulaahu svetenici svagda u prvu skiniju i savrivahu slubu Boiju.
7. A u drugu ulaae jednom u godini sam poglavar svetenièki, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
8. Ovim pokazivae Duh Sveti da se jo nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
9. Koja ostade prilika za sadanje vreme, u koje se prinose dari i rtve, i ne mogu da se svre po savesti onog koji slui.
10. Osim u jelima i piæima, i razliènom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
11. Ali doavi Hristos, poglavar svetenièki dobara koja æe doæi, kroz bolju i savreniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja,
12. Ni s krvlju jarèijom, niti teleæom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje veèni otkup.
13. Jer ako krv junèija i jarèija, i pepeo junièin, pokropivi njom opoganjene, osveæuje na telesnu èistotu;
14. A kamoli neæe krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, oèistiti savest nau od mrtvih dela, da sluimo Bogu ivom i Istinitom?
15. I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obeæanje veènog nasledstva prime zvani.
16. Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji èini zavet.
17. Jer je zavet po smrti potvrdjen: buduæi da nema nikakve sile dok je iv onaj koji ga je naèinio.
18. Jer ni prvi nije utvrdjen bez krvi.
19. Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarèije i teleæe, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
20. Govoreæi: Ovo je krv zaveta koji Bog naèini s vama.
21. A tako i skiniju i sve sudove slubene pokropi krvlju.
22. I gotovo sve se krvlju èisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oprotenje.
23. Tako je trebalo da se oblièja nebeskih ovima èiste, a sama nebeska boljim rtvama od ovih.
24. Jer Hristos ne udje u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokae sad pred licem Boijim za nas;
25. Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao to poglavar svetenièki ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom:
26. Inaèe bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svretku veka javi se da svojom rtvom satre greh.
27. I kao to je ljudima odredjeno jednom umreti, a potom sud:
28. Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom æe se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga èekaju.