Hebrejima 10
1. Jer zakon imajuæi sen dobara koja æe doæi, a ne samo oblièje stvari, ne moe nikada savriti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste rtve.
2. Inaèe bi se prestale prinositi se, kad oni koji slue ne bi vie imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom oèiste;
3. Nego se njima svake godine èini spomen za grehe.
4. Jer krv junèija i jarèija ne moe uzeti grehe.
5. Zato, ulazeæi u svet govori: rtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
6. rtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
7. Tada rekoh: Evo dodjoh, u poèetku knjige pisano je za mene, da uèinim volju Tvoju, Boe.
8. I vie kazavi: Priloga i prinosa i rtava, i rtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, to se po zakonu prinose;
9. Tada reèe: Evo dodjoh da uèinim volju Tvoju, Boe. Ukida prvo da postavi drugo.
10. Po kojoj smo volji mi osveæeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
11. I svaki svetenik stoji svaki dan slueæi i jedne rtve mnogo puta prinoseæi koje nikad ne mogu uzeti grehe.
12. A On prinesavi jedinu rtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
13. Èekajuæi dalje dok se poloe neprijatelji Njegovi podnoje nogama Njegovim.
14. Jer jednim prinosom savrio je vavek one koji bivaju osveæeni.
15. A svedoèi nam i Duh Sveti; jer kao to je napred kazano:
16. Ovo je zavet koji æu naèiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daæu zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaæu ih;
17. I grehe njihove i bezakonja njihova neæu vie spominjati.
18. A gde je oprotenje ovih onde vie nema priloga za grehe.
19. Imajuæi, dakle, slobodu, braæo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i ivim.
20. Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
21. I svetenika velikog nad domom Boijim:
22. Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, oèiæeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom èistom;
23. Da se drimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obeæao;
24. I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima,
25. Ne ostavljajuæi skuptinu svoju, kao to neki imaju obièaj, nego jedan drugog savetujuæi, toliko veæma koliko vidite da se pribliuje dan sudni.
26. Jer kad mi greimo namerno, poto smo primili poznanje istine, nema vie rtve za grehe;
27. Nego strano èekanje suda, i revnost ognja koji æe da pojede one koji se suprote.
28. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
29. Koliko mislite da æe gore muke zasluiti onaj koji sina Boijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdri, i Duha blagodati narui?
30. Jer znamo Onog koji reèe: Moja je osveta, ja æu vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod æe suditi narodu svom.
31. Strano je upasti u ruke Boga ivoga.
32. Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste,
33. Koje postavi gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavi drugovi onima koji ive tako.
34. Jer se na okove moje saaliste, i dadoste s radoæu da se razgrabi vae imanje, znajuæi da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima.
35. Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
36. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Boiju savrivi primite obeæanje.
37. Jer jo malo, vrlo malo, pa æe doæi Onaj koji treba da dodje i neæe odocniti.
38. A pravednik iveæe od vere; ako li odstupi neæe biti po volji moje due.
39. A mi, braæo, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu due.