Hebrejima 12
1. Zato, dakle, i mi imajuæi oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trèimo u bitku koja nam je odredjena,
2. Gledajuæi na Naèelnika vere i Svritelja Isusa, koji mesto odredjene sebi radosti pretrpe krst, ne mareæi za sramotu, i sede s desne strane prestola Boijeg.
3. Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grenika podneo, da ne oslabe due vae i da vam ne dotui.
4. Jer jo do krvi ne dodjoste boreæi se protiv greha,
5. I zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima: Sine moj! Ne putaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara;
6. Jer koga ljubi Gospod onog i kara; a bije svakog sina kog prima.
7. Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara?
8. Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobie, dakle ste kopilad, a ne sinovi.
9. Ako su nam dakle telesni oèevi nai karaèi, i bojimo ih se, kako da ne sluamo Oca duhova, da ivimo?
10. Jer oni za malo dana, kako im ugodno bee, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje.
11. Jer svako karanje kad biva ne èini se da je radost, nego alost; ali posle daæe miran rod pravde onima koji su nauèeni njime.
12. Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite,
13. I staze poravnite nogama svojim, da ne svrne ta je hromo, nego jo da se isceli.
14. Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovog niko neæe videti Gospoda.
15. Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Boije: da ne uzraste kakav koren gorèine, i ne uèini pakost, i tim da se mnogi ne opogane.
16. Da ne bude ko kurvar ili opoganjen, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo svoje.
17. Jer znate da je i potom, kad htede da primi blagoslov, odbaèen; jer pokajanje ne nadje mesta, ako ga i sa suzama traae.
18. Jer ne pristupiste ka gori koja se moe opipati, i ognju razgorelom, oblaku, i pomrèini i oluji,
19. I trubnom glasu, i glasu reèi, kog se odrekoe oni koji èue, da ne èuju vie reèi;
20. Jer ne mogahu da podnesu ono to se zapovedae: Ako se i zver dotakne do gore, biæe kamenjem ubijena.
21. I tako strano bee ono to se vide da Mojsije reèe: Uplaio sam se i drhæem.
22. Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga ivoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama andjela,
23. K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savrenih pravednika,
24. I k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.
25. Ali gledajte da se ne odreknete Onog koji govori; jer kad oni ne utekoe koji se odrekoe onog koji prorokovae na zemlji, a kamoli mi koji se odrièemo nebeskog,
26. Kog glas potrese onda zemlju, a sad obeæa govoreæi; jo jednom ja æu potresti ne samo zemlju nego i nebo.
27. A to veli: jo jednom, pokazuje da æe se ukinuti ono to se pomièe, kao stvoreno, da ostane ono to se ne pomièe.
28. Zato, primajuæi carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom sluimo za ugodnost Bogu, s potovanjem i sa strahom.
29. Jer je Bog na oganj koji spaljuje.