Hebrejima 11
1. Vera je, pak, tvrdo èekanje onog èemu se nadamo, i dokazivanje onog to ne vidimo.
2. Jer u njoj stari dobie svedoèanstvo.
3. Verom poznajemo da je svet reèju Bojom svren, da je sve to vidimo iz nita postalo.
4. Verom prinese Avelj Bogu veæu rtvu nego Kain, kroz koju dobi svedoèanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoèi za dare njegove; i kroz nju on mrtav jo govori.
5. Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nadje se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedoèanstvo da ugodi Bogu.
6. A bez vere nije moguæe ugoditi Bogu; jer onaj koji hoæe da dodje k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaæa onima koji Ga trae.
7. Verom Noje primivi zapovest i pobojavi se onog to jo ne vide, naèini kovèeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
8. Verom poslua Avraam kad bi pozvan da izidje u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i izidje ne znajuæi kuda ide.
9. Verom dodje Avraam u zemlju obeæanu, kao u tudju, i u kolibama ivljae s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obeæanja tog.
10. Jer èekae grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
11. Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer drae za vernog Onog koji obeæa.
12. Zato se i rodie od jednog, jo gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnotvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
13. U veri pomree svi ovi ne primivi obeæanja, nego ga videvi izdaleka, i poklonivi mu se, i priznavi da su gosti i doljaci na zemlji.
14. Jer koji tako govore pokazuju da trae otaèanstvo.
15. I da bi se oni opomenuli onog iz kog izidjoe, imali bi vreme da se vrate.
16. Ali sad bolje ele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
17. Verom privede Avraam Isaka kad bi kuan, i jedinorodnoga prinoae, poto bee primio obeæanje,
18. U kome bee kazano: U Isaku nazvaæe ti se seme;
19. Pomislivi da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.
20. Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje æe doæi.
21. Verom blagoslovi Jakov umiruæi svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.
22. Verom se opominja Josif umiruæi izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.
23. Verom Mojsija, poto se rodi, krie tri meseca roditelji njegovi, jer videe krasno dete, i pobojae se zapovesti careve.
24. Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kæeri Faraonove;
25. I volje stradati s narodom Boijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:
26. Dravi sramotu Hristovu za veæe bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledae na platu.
27. Verom ostavi Misir, ne pobojavi se ljutine careve; jer se drae Onog koji se ne vidi, kao da Ga vidjae.
28. Verom uèini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljae prvorodjene ne dotakne do njih.
29. Verom predjoe Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okuavi potopie se.
30. Verom padoe zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
31. Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivi uhode s mirom, i izvedavi ih drugim putem.
32. I ta æu jo da kaem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,
33. Koji verom pobedie carstva, uèinie pravdu, dobie obeæanja, zatvorie usta lavovima,
34. Ugasie silu ognjenu, pobegoe od otrica maèa, ojaèae od nemoæi, postae jaki u bitkama, rasterae vojske tudje;
35. ene primie svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi bie pobijeni, ne primivi izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
36. A drugi ruganje i boj podnesoe, pa jo i okove i tamnice;
37. Kamenjem pobijeni bie, pretrveni bie, iskuani bie, od maèa pomree; idoe u kousima i u kozjim koama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;
38. Kojih ne bee dostojan svet, po pustinjama potucae se, i po gorama i po peæinama i po rupama zemaljskim.
39. I ovi svi dobivi svedoèanstvo verom ne primie obeæanja;
40. Jer Bog neto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savrenstva.