Otkrivenje 7

1. I potom videh èetiri andjela gde stoje na èetiri ugla zemlje, i drže èetiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo.

2. I videh drugog andjela gde se penje od istoka sunèanog, koji imaše peèat Boga Živoga; i povika glasom velikim na èetiri andjela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreæi:

3. Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapeèatim sluge Boga našeg na èelima njihovim.

4. I èuh broj zapeèaæenih, sto i èetrdeset i èetiri hiljade zapeèaæenih od svih kolena sinova Izrailjevih;

5. Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapeèaæenih;

6. Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapeèaæenih;

7. Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapeèaæenih;

8. Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapeèaæenih; od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapeèaæenih.

9. Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obuèen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.

10. I povikaše glasom velikim govoreæi: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.

11. I svi andjeli stajahu oko prestola i starešine i èetiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.

12. Govoreæi: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i èast i sila i jaèina Bogu našem va vek veka. Amin.

13. I odgovori jedan od starešina govoreæi mi: Ovi obuèeni u bele haljine ko su, i otkuda dodjoše?

14. I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reèe mi: Ovo su koji dodjoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.

15. Zato su pred prestolom Božijim, i služe Mu dan i noæ u crkvi Njegovoj; i Onaj što sedi na prestolu useliæe se u njih.

16. Više neæe ogladneti, i neæe na njih pasti sunce, niti ikakva vruæina.

17. Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašæe ih, i uputiæe ih na izvore žive vode; i Bog æe otrti svaku suzu od oèiju njihovih.