Otkrivenje 14
1. I videh, i gle, Jagnje stajae na gori sionskoj, i s Njim sto i èetrdeset i èetiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na èelima svojim.
2. I èuh glas s neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikog; i èuh glas gudaèa koji gudjahu u gusle svoje.
3. I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred èetiri ivotinje i pred stareinama: i niko ne mogae nauèiti pesme, osim onih sto i èetrdeset i èetiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.
4. Ovo su koji se ne opoganie sa enama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono podje. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.
5. I u njihovim ustima ne nadje se prevara, jer su bez mane pred prestolom Boijim.
6. I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imae veèno jevandjelje da objavi onima koji ive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
7. I govorae velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje èas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
8. I drugi andjeo za njim ide govoreæi: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.
9. I treæi andjeo za njim ide govoreæi glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi ig na èelo svoje ili na ruku svoju,
10. I on æe piti od vina gneva Boijeg, koje je nepomeano utoèeno u èau gneva Njegovog, i biæe muèen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred Jagnjetom.
11. I dim muèenja njihovog izlaziæe va vek veka; i neæe imati mira dan i noæ koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju ig imena njenog.
12. Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu.
13. I èuh glas s neba gde mi govori: Napii: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da poèinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.
14. I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedjae kao Sin èoveèiji, i imae na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp otar.
15. I drugi andjeo izidje iz crkve vièuæi velikim glasom Onome to sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i nji, jer dodje vreme da se nje, jer se osui ito zemaljsko.
16. I Onaj to sedjae na oblaku baci srp svoj na zemlju, i ponjevena bi zemlja.
17. I drugi andjeo izidje iz crkve to je na nebu, i imae i on srp otar.
18. I drugi andjeo izidje iz oltara, koji imae oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imae srp otri, govoreæi: Zamahni srpom svojim otrim, i odrei grodje vinograda zemaljskog; jer veæ sazree zrna njegova.
19. I baci andjeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Boijeg.
20. I otoèi se kaca izvan grada, i izidje krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i est stotina potrkalita.