Otkrivenje 4

1. Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji èuh kao trubu gde govori sa mnom, reèe: Popni se amo, i pokazaæu ti šta æe biti za ovim.

2. I odmah bih u duhu; i gle, presto stajaše na nebu, i na prestolu sedjaše neko.

3. I Onaj što sedjaše beše po vidjenju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po vidjenju kao smaragd.

4. I oko prestola behu dvadeset i èetiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i èetiri starešine gde sede, obuèene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim.

5. I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam duhova Božijih.

6. I pred prestolom beše stakleno more, kao kristal; i nasred prestola i oko prestola èetiri životinje, pune oèiju spred i sastrag.

7. I prva životinja beše kao lav, i druga životinja kao tele, i treæa životinja imaše lice kao èovek, i èetvrta životinja beše kao orao kad leti.

8. I svaka od èetiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna oèiju, i mira ne imaju dan i noæ govoreæi: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i koji jeste, i koji æe doæi.

9. I kad daše životinje slavu i èast i hvalu Onome što sedjaše na prestolu, što živi va vek veka,

10. Padoše dvadeset i èetiri starešine pred Onim što sedjaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred prestolom govoreæi:

11. Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i èast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.