Levitski zakonik 6
1. Opet reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kad ko zgrei i uèini zlo delo Gospodu udarivi u bah blinjemu svom za ostavu ili za stvar predanu u ruke ili otevi ta ili zanesavi blinjeg svog,
3. Ili nadje izgubljeno ta, pa udari u bah, ili se krivo zakune za koju god stvar koju moe èovek uèiniti i ogreiti se njom,
4. Kad tako zgrei i skrivi, neka vrati ta je oteo ili prisvojio prevarom ili ta mu je bilo dano na ostavu ili ta je izgubljeno naao,
5. Ili za ta se zakleo krivo, neka plati celo i jo dometne peti deo onome èije je; neka mu da onaj dan kad prinese rtvu za svoj greh.
6. A na rtvu za greh svoj neka prinese Gospodu ovna zdravog, sa cenom kojom proceni krivicu neka ga dovede sveteniku.
7. I oèistiæe ga svetenik pred Gospodom, i oprostiæe mu se svaka stvar koju je uèinio, te skrivio.
8. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
9. Zapovedi Aronu i sinovima njegovim, i reci im: Ovo je zakon za rtvu paljenicu: rtva paljenica neka stoji na ognju na oltaru celu noæ do jutra, i oganj na oltaru neka gori jednako.
10. Svetenik neka obuèe svoju haljinu lanenu, i gaæe lanene neka obuèe na telo svoje, i neka zgrne pepeo kad oganj spali na oltaru rtvu paljenicu, i neka ga izruèi kod oltara.
11. Potom neka svuèe haljine svoje i obuèe druge haljine, i neka iznese pepeo napolje iz logora na èisto mesto.
12. A oganj to je na oltaru neka gori na njemu, neka se ne gasi, nego neka svetenik loi na oganj drva svako jutro, i neka nameta na nj rtvu paljenicu, i neka pali na njemu salo od rtava zahvalnih.
13. Oganj neka jednako gori na oltaru, neka se ne gasi.
14. A ovo je zakon za dar: sinovi Aronovi neka ga prinose Gospodu pred oltarom.
15. Uzevi aku belog brana i ulja od dara i sav kad koji bude na daru, neka zapali na oltaru spomen njegov na ugodni miris Gospodu.
16. A ta preteèe, neka jede Aron i sinovi njegovi; neka se jede bez kvasca na svetom mestu; u tremu atora od sastanka neka jedu.
17. Neka se ne mesi sa kvascem; to im dadoh da im bude deo od rtava mojih ognjenih; to je svetinja nad svetinjama kao rtva za greh i kao rtva za prestup.
18. Svako muko izmedju sinova Aronovih neka to jede zakonom veènim od kolena do kolena od rtava koje se pale Gospodu; ta se god dotakne toga, biæe sveto.
19. I reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
20. Ovo je rtva Aronova i sinova njegovih, koju æe prinositi Gospodu onaj dan kad se koji pomae: desetinu efe belog brana za dar svagdanji, polovinu ujutru a polovinu uveèe.
21. U tavi s uljem neka se gotovi; preno neka se donese; i prene komade dara neka prinese na ugodni miris Gospodu.
22. I svetenik izmedju sinova njegovih, koji bude pomazan nakon njega, neka èini tako isto zakonom veènim; neka se pali Gospodu sve to;
23. I svaki dar svetenikov neka se sav spali, a neka se ne jede.
24. Jo reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
25. Kai Aronu i sinovima njegovim, i reci: Ovo je zakon za rtvu radi greha: na mestu gde se kolje rtva paljenica, neka se kolje i rtva za greh pred Gospodom; svetinja je nad svetinjama.
26. Svetenik koji prinese rtvu za greh neka je jede; na svetom mestu neka se jede, u tremu od atora od sastanka.
27. ta se god dotakne mesa njenog, biæe sveto; i ako ko pokapa krvlju njenom haljinu, ono to pokapa neka opere na svetom mestu.
28. I sud zemljani u kome bude kuvano neka se razbije; ako li je kuvano u sudu bronzanom, neka se istre i vodom opere.
29. Svako muko izmedju svetenika neka to jede; svetinja je nad svetinjama.
30. Ali nijedna rtva za greh, od koje se unese krv u ator od sastanka da se uèini oèiæenje od greha u svetinji, neka se ne jede, nego neka se ognjem saee.