Levitski zakonik 26

1. Nemojte graditi sebi idola ni likova rezanih, niti stupova podižite, ni kamena sa slikama meæite u svojoj zemlji da mu se klanjate; jer sam ja Gospod Bog vaš.

2. Držite subote moje, i svetinju moju poštujte; ja sam Gospod.

3. Ako uzživite po mojim uredbama, i zapovesti moje uzdržite i ušèinite,

4. Davaæu vam dažd na vreme, i zemlja æe radjati rod svoj, i drveta æe u polju radjati rod svoj;

5. I vršidba æe vam stizati berbu vinogradsku, a berba æe vinogradska stizati sejanje, i ješæete hleb svoj do sitosti, i živeæete bez straha u zemlji svojoj.

6. Jer æu dati mir zemlji, te æete spavati a neæe biti nikoga da vas plaši; uèiniæu, te æe nestati zle zveri iz zemlje, i maè neæe prolaziti preko vaše zemlje.

7. Nego æete terati neprijatelje svoje, i padaæe pred vama od maèa.

8. Vas æe petorica terati stotinu, a vas stotina teraæe deset hiljada, i padaæe neprijatelji vaši pred vama od maèa.

9. I obratiæu se k vama, i uèiniæu vam da rastete, i umnožiæu vas, i utvrdiæu zavet svoj s vama.

10. I ješæete žito staro, od mnogo godina, i izasipaæete staro kad dodje novo.

11. I namestiæu stan svoj medju vama, i duša moja neæe mrzeti na vas.

12. I hodiæu medju vama, i biæu vam Bog, i vi æete biti moj narod.

13. Ja sam Gospod Bog vaš, koji vas izvedoh iz zemlje misirske da im ne robujete, i polomih palice jarma vašeg, i ispravih vas da hodite pravo.

14. Ako li me ne uzaslušate, i ne uèinite sve ove zapovesti,

15. Ako povrgnete uredbe moje i duši vašoj omrznu zakoni moji da ne tvorite sve zapovesti moje, i raskinete zavet moj,

16. I ja æu vama uèiniti ovo: Pustiæu na vas strah, suvu bolest i vruæicu, koje æe vam oèi iskvariti i dušu ucveliti; i zaludu æete sejati seme svoje, jer æe ga jesti neprijatelji vaši.

17. I okrenuæu lice svoje nasuprot vama, i seæi æe vas neprijatelji vaši, i koji mrze na vas biæe vam gospodari, i bežaæete kad vas niko ne tera.

18. Ako me ni tada ne stanete slušati, karaæu vas još sedam puta više za grehe vaše.

19. Potræu ponos sile vaše, i uèiniæu da nebo nad vama bude kao gvoždje, a zemlja vaša kao bronza.

20. Snaga æe se vaša trošiti uzalud, jer zemlja vaša neæe radjati roda svog, i drveta po zemlji neæe radjati roda svog.

21. Ako mi uzidete nasuprot i ne budete hteli slušati me, dodaæu vam sedam puta više muka prema gresima vašim.

22. Pustiæu na vas zveri poljske, koje æe vam decu izjesti, i stoku potrti i vas umaliti, i opusteæe putevi vaši.

23. Ako se ni od toga ne popravite, nego mi još uzidete nasuprot,

24. I ja æu vama iæi nasuprot, i biæu vas još sedam puta više za grehe vaše.

25. Pustiæu na vas maè, koji æe osvetiti moj zavet; a kad se sležete u gradove svoje, tada æu pustiti pomor medju vas, i biæete predani u ruke neprijatelju.

26. I kad vam slomim potporu u hlebu, deset æe žena peæi hleb vaš u jednoj peæi, i davaæe vam hleb vaš na meru, i ješæete a neæete se nasititi.

27. Ako me ni tako ne stanete slušati, nego mi uzidete nasuprot,

28. I ja æu vama s gnevom iæi nasuprot, i sedam puta veæma karaæu vas za grehe vaše.

29. I ješæete meso od sinova svojih, i meso od kæeri svojih ješæete.

30. Razvaliæu visine vaše, i oboriæu idole vaše, i metnuæu trupove vaše na trupove gadnih bogova vaših, i mrziæe duša moja na vas.

31. I obratiæu gradove vaše u pustoš, i razoriæu svetinje vaše, i neæu više mirisati mirisa vašeg.

32. I opusteæu zemlju da æe joj se èuditi neprijatelji vaši, koji æe živeti u njoj.

33. A vas æu rasejati po narodima, i uèiniæu da vas gone s golim maèem; i zemlja æe vaša biti pusta i gradovi vaši raskopani.

34. Tada æe zemlji biti mile subote njene za sve vreme dokle bude pusta; i kad budete u zemlji svojih neprijatelja, zemlja æe poèivati, i biæe joj mile subote njene.

35. Za sve vreme dokle bude pusta poèivaæe, jer nije poèivala u vaše subote, kad ste u njoj živeli.

36. A koji vas ostanu, metnuæu strah u srca njihova u zemljama neprijatelja njihovih, te æe ih goniti list kad šušne zaljuljavši se, i oni æe bežati kao ispred maèa, i padaæe a niko ih neæe terati.

37. I padaæe jedan preko drugog kao od maèa, a niko ih neæe terati; i neæete se moæi držati pred neprijateljima svojim.

38. Nego æete izginuti medju narodima, i proždreæe vas zemlja neprijatelja vaših.

39. A koji vas ostanu, èileæe za bezakonje svoje u zemlji neprijatelja svojih, i za bezakonje otaca svojih èileæe.

40. Ali ako priznadu bezakonje svoje i bezakonje otaca svojih po gresima, kojima mi grešiše i kojima mi idoše nasuprot,

41. Te i ja njima idoh nasuprot i odvedoh ih u zemlju neprijatelja njihovih; ako se tada ponizi srce njihovo neobrezano, i bude im pravo što su pokarani za bezakonje svoje,

42. Tada æu se opomenuti zaveta svog s Jakovom, i zaveta svog sa Isakom, i zaveta svog sa Avramom opomenuæu se, i zemlje æu se opomenuti.

43. Kada se zemlja oprosti njih i budu joj mile subote njene kad opusti s njih, i njima bude pravo što su pokarani za bezakonje svoje, jer sudove moje povrgoše i duši njihovoj omrzoše uredbe moje.

44. A zato ni onda kad budu u zemlji neprijatelja svojih neæu ih povræi niti æu tako omrznuti na njih da ih potrem i raskinem zavet svoj sa njima; jer sam ja Gospod Bog njihov.

45. Nego æu se njih radi opomenuti zaveta sa starima njihovim, koje izvedoh iz zemlje misirske narodima na vidiku da im budem Bog, ja Gospod.

46. Ovo su uredbe i sudovi i zakoni, koje postavi Gospod izmedju sebe i sinova Izrailjevih na gori sinajskoj preko Mojsija.