Levitski zakonik 17
1. Jo reèe Gospod Mojsiju govoreæi:
2. Kai Aronu i sinovima njegovim i svim sinovima Izrailjevim, i reci im: Ovo je zapovedio Gospod govoreæi:
3. Ko god od doma Izrailjevog zakolje vola ili jagnje ili kozu u logoru, ili ko god zakolje izvan logora,
4. A ne dovede na vrata atora od sastanka, da prinese prinos Gospodu pred atorom Gospodnjim, kriv je za krv; zato da se istrebi onaj èovek iz naroda svog.
5. Zato sinovi Izrailjevi neka dovedu rtve svoje, koje bi klali u polju, neka ih dovedu Gospodu na vrata atora od sastanka k sveteniku, i neka prinesu rtve zahvalne Gospodu.
6. I svetenik neka pokropi krvlju po oltaru Gospodnjem na vratima atora od sastanka, i salo neka zapali na ugodni miris Gospodu.
7. I neka vie ne prinose rtve svoje djavolima, za kojima oni èine preljubu. Ovo neka im bude zakon veèan od kolena na koleno.
8. Zato im reci: Ko bi god od doma Izrailjevog ili izmedju stranaca koji se bave medju njima prineo rtvu paljenicu ili drugu rtvu,
9. A ne bi je doveo na vrata atora od sastanka da je prinese Gospodu, taj èovek da se istrebi iz naroda svog.
10. A ko bi god od doma Izrailjevog ili izmedju stranaca koji se bave medju njima jeo kakvu god krv, okrenuæu lice svoje nasuprot onom èoveku koji bude jeo krv, i istrebiæu ga iz naroda njegovog.
11. Jer je dua telu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se èiste due vae; jer je krv to duu oèiæa.
12. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Niko izmedju vas da ne jede krv; ni doljak koji se bavi medju vama da ne jede krv.
13. I ko bi god izmedju sinova Izrailjevih ili izmedju doljaka koji se bave kod njih ulovio zverku ili pticu, koja se jede, neka iscedi krv iz nje, i zaspe je zemljom.
14. Jer je dua svakog tela krv njegova, to mu je dua. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Krv ni jednog tela ne jedite, jer je dua svakog tela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrebi.
15. A ko bi jeo meso od ivotinje koja crkne ili koju raskine zverka, bio domorodac ili doljak, neka opere haljine svoje i okupa se u vodi, i biæe neèist do veèera, a posle æe biti èist.
16. Ako li ih ne opere, i tela svog ne okupa, nosiæe bezakonje svoje.