Ivan 5

1. A potom beše praznik jevrejski, i izidje Isus u Jerusalim.

2. U Jerusalimu, pak, kod Ovèijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,

3. U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih, koji èekahu da se zaljuja voda;

4. Jer andjeo Gospodnji silažaše u odredjeno vreme u banju i muæaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.

5. A onde beše jedan èovek koji trideset i osam godina beše bolestan.

6. Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je veæ odavno bolestan, reèe mu: Hoæeš li da budeš zdrav?

7. Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam èoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dodjem drugi sidje pre mene.

8. Reèe mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.

9. I odmah ozdravi èovek, i uzevši odar svoj hodjaše. A taj dan beše subota.

10. Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.

11. A on im odgovori: Koji me isceli on mi reèe: Uzmi odar svoj i hodi.

12. A oni ga zapitaše: Ko je taj èovek koji ti reèe: Uzmi odar svoj i hodi?

13. A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.

14. A potom ga nadje Isus u crkvi i reèe mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.

15. A èovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.

16. I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer èinjaše to u subotu.

17. A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle èini, i ja èinim.

18. I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i gradjaše se jednak Bogu.

19. A Isus odgovarajuæi reèe im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa èiniti sam od sebe nego šta vidi da Otac èini; jer šta On èini ono i Sin èini onako;

20. Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam èini; i pokazaæe Mu veæa dela od ovih da se vi èudite.

21. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoæe oživljuje.

22. Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,

23. Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.

24. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reè sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život veèni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

25. Zaista, zaista vam kažem: Ide èas i veæ je nastao, kad æe mrtvi èuti glas Sina Božijeg, i èuvši oživeti.

26. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;

27. I dade Mu vlast da i sud èini, jer je Sin èoveèiji.

28. Ne divite se ovome, jer ide èas u koji æe svi koji su u grobovima èuti glas Sina Božijeg,

29. I iziæi æe koji su èinili dobro u vaskrsenje života, a koji su èinili zlo u vaskrsenje suda.

30. Ja ne mogu ništa èiniti sam od sebe; kako èujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.

31. Ako ja svedoèim za sebe, svedoèanstvo moje nije istinito.

32. Ima drugi koji svedoèi za mene; i znam da je istinito svedoèanstvo što svedoèi za mene.

33. Vi poslaste k Jovanu, i posvedoèi vam za istinu;

34. A ja ne primam svedoèanstva od èoveka, nego ovo govorim da se vi spasete.

35. On beše videlo koje goraše i svetljaše, a vi se hteste malo vremena radovati njegovom svetljenju.

36. Ali ja imam svedoèanstvo veæe od Jovanova; jer poslovi koje mi dade Otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoèe za mene da me Otac posla.

37. I Otac koji me posla sam svedoèi za mene. Ni glas Njegov kad èuste ni lice Njegovo videste.

38. I reè Njegovu nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete Onome koga On posla.

39. Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život veèni; i ona svedoèe za mene.

40. I neæete da dodjete k meni da imate život.

41. Ja ne primam slave od ljudi.

42. Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.

43. Ja dodjoh u ime Oca svog i ne primate me; ako drugi dodje u ime svoje, njega æete primiti.

44. Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?

45. Ne mislite da æu vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.

46. Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene.

47. A kad njegovim pismima ne verujete kako æete verovati mojim reèima?