Ivan 11
1. Bee pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.
2. (A Marija, koje brat Lazar bolovae, bee ona to pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)
3. Onda poslae sestre k Njemu govoreæi: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.
4. A kad èu Isus, reèe: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boiju, da se proslavi Sin Boji s nje.
5. A Isus ljubljae Martu i sestru njenu i Lazara.
6. A kad èu da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde bee.
7. A potom reèe uèenicima: Hajdemo opet u Judinaju.
8. Uèenici Mu rekoe: Ravi! Sad Judinajci htedoe da Te ubiju kamenjem, pa opet hoæe da ide onamo?
9. Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotièe se, jer vidi videlo ovog sveta;
10. A ko ide noæu spotièe se, jer nema videla u njemu.
11. Ovo kaza, i potom im reèe: Lazar, na prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
12. Onda Mu rekoe uèenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaæe.
13. A Isus im reèe za smrt njegovu, a oni miljahu da govori za spavanje sna.
14. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.
15. I milo mi je vas radi to nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.
16. Onda Toma, koji se zvae Blizanac, reèe uèenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.
17. A kad dodje Isus nadje ga, a on veæ èetiri dana u grobu.
18. (A Vitanija bee blizu Jerusalima oko petnaest potrkalita.)
19. I mnogi od Judinajaca behu doli k Marti i Mariji da ih tee za bratom njihovim.
20. Kad Marta dakle èu da Isus ide, izadje preda Nj, a Marija sedjae doma.
21. Onda reèe Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.
22. A i sad znam da ta zaite u Boga daæe ti Bog.
23. Isus joj reèe: Brat æe tvoj ustati.
24. Marta Mu reèe: Znam da æe ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.
25. A Isus joj reèe: Ja sam vaskrsenje i ivot; koji veruje mene ako i umre iveæe.
26. I nijedan koji ivi i veruje mene neæe umreti vavek. Veruje li ovo?
27. Reèe Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Boji koji je trebalo da dodje na svet.
28. I ovo rekavi otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreæi: Uèitelj je doao, i zove te.
29. A ona kad èu, usta brzo i otide k Njemu.
30. Jer Isus jo ne bee doao u selo, nego bee na onom mestu gde Ga srete Marta.
31. A Judinajci onda koji behu s njom u kuæi i teahu je, kad videe Mariju da brzo usta i izidje, podjoe za njom govoreæi da ide na grob da plaèe onamo.
32. A Marija kako dodje gde bee Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreæi Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.
33. Onda Isus kad je vide gde plaèe, i gde plaèu Judinajci koji dodjoe s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade alostan.
34. I reèe: Gde ste ga metnuli? Rekoe Mu: Gospode! Hajde da vidi.
35. Udarie suze Isusu.
36. Onda Judinajci govorahu: Gledaj kako ga ljubljae,
37. A neki od njih rekoe: Ne mogae li ovaj koji otvori oèi slepcu uèiniti da i ovaj ne umre?
38. A Isus opet se zgrozi u sebi, i dodje na grob; a bee peæina, i kamen leae na njoj.
39. Isus reèe: Uzmite kamen. Reèe Mu Marta, sestra onog to je umro: Gospode! Veæ smrdi; jer su èetiri dana kako je umro.
40. Isus joj reèe: Ne rekoh li ti da ako veruje videæe slavu Boju?
41. Uzee, dakle, kamen gde leae mrtvac; a Isus podie oèi gore, i reèe: Oèe! Hvala Ti to si me usliio.
42. A ja znadoh da me svagda slua; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.
43. I ovo rekavi zovnu glasno: Lazare! Izidji napolje.
44. I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reèe: Razreite ga i pustite nek ide.
45. Onda mnogi od Judinajaca koji behu doli k Mariji i videe ta uèini Isus, verovae Ga.
46. A neki od njih otidoe k farisejima i kazae im ta uèini Isus.
47. Onda glavari svetenièki i fariseji sabrae skuptinu, i govorahu: ta æemo èiniti? Èovek ovaj èini mnoga èudesa.
48. Ako ga ostavimo tako, svi æe ga verovati; pa æe doæi Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.
49. A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine bee poglavar svetenièki, reèe im: Vi ne znate nita;
50. I ne mislite da je nama bolje da jedan èovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.
51. A ovo ne reèe sam od sebe, nego, buduæi poglavar svetenièki one godine, proreèe da Isusu valja umreti za narod;
52. I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Boiju skupi ujedno.
53. Od toga, dakle, dana dogovorie se da Ga ubiju.
54. A Isus vie ne hodjae javno po Judinajcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hodjae s uèenicima svojim.
55. A bee blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dodjoe u Jerusalim pre pashe da se oèiste.
56. Tada traahu Isusa, i stojeæi u crkvi govorahu medju sobom: ta mislite vi zato ne dolazi na praznik?
57. A glavari svetenièki i fariseji izdae zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.