Ivan 10
1. Zaista, zaista vam kaem: ko ne ulazi na vrata u tor ovèiji nego prelazi na drugom mestu on je lupe i hajduk;
2. A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.
3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov sluaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
4. I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
5. A za tudjinom neæe da idu, nego bee od njega, jer ne poznaju glas tudji.
6. Ovu prièu kaza im Isus, ali oni ne razumee ta to bee to im kaza.
7. Tada im reèe Isus opet: Zaista, zaista vam kaem: ja sam vrata k ovcama.
8. Svi koliko ih god dodje pre mene lupei su i hajduci; ali ih ovce ne posluae.
9. Ja sam vrata; ko udje kroza me spaæe se, i uæi æe i iziæi æe, i pau æe naæi.
10. Lupe ne dolazi nizata drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dodjoh da imaju ivot i izobilje.
11. Ja sam pastir dobri; pastir dobri duu svoju polae za ovce.
12. A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i bei: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
13. A najamnik bei, jer je najamnik i ne mari za ovce.
14. Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
15. Kao to mene zna Otac i ja znam Oca; i duu svoju polaem za ovce.
16. I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i èuæe glas moj, i biæe jedno stado i jedan pastir.
17. Zato me Otac ljubi, jer ja duu svoju polaem da je opet uzmem.
18. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polaem. Vlast imam poloiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.
19. Tada opet posta raspra medju Jevrejima za ove reèi.
20. Mnogi od njih govorahu: U njemu je djavo, i poludeo je; ta ga sluate?
21. Drugi govorahu: Ove reèi nisu ludoga; zar moe djavo slepima oèi otvarati?
22. A bee tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i bee zima.
23. I hodae Isus u crkvi po tremu Solomunovom.
24. A Jevreji Ga opkolie, i govorahu Mu: Dokle æe muèiti due nae? Ako si ti Hristos, kai nam slobodno.
25. Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoèe za me.
26. Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao to vam kazah.
27. Ovce moje sluaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
28. I ja æu im dati ivot veèni, i nikad neæe izginuti, i niko ih neæe oteti iz ruke moje.
29. Otac moj koji mi ih dade veæi je od svih; i niko ih ne moe oteti iz ruke Oca mog.
30. Ja i Otac jedno smo.
31. A Jevreji opet uzee kamenje da Ga ubiju.
32. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?
33. Odgovorie Mu Jevreji govoreæi: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, to ti, èovek buduæi, gradi se Bog.
34. Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vaem: Ja rekoh: bogovi ste?
35. Ako one nazva bogovima kojima reè Boija bi, i pismo se ne moe pokvariti;
36. Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govori, to rekoh: Ja sam Sin Boji?
37. Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.
38. Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.
39. Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmaèe iz ruku.
40. I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krtavae; i osta onde.
41. I mnogi dodjoe k Njemu i govorahu: Jovan ne uèini ni jednog èuda, ali sve to kaza Jovan za Ovog istina bee.
42. I mnogi verovae Ga onde.