Hošea 7

1. Kad leèim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloæa samarijska; jer èine laž, i lupež ulazi, i napolju udara èeta.

2. I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih dela njihova, preda mnom su.

3. Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove.

4. Svi èine preljubu; kao peæ su koju užari hlebar, koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.

5. Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina, i on pruži ruku svoju podsmevaèima.

6. Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peæ; hlebar njihov spava celu noæ, ujutru gori kao plamen ognjeni.

7. Svi su kao peæ ugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan izmedju njih ne vièe k meni.

8. Jefrem se pomešao s narodima; Jefrem je pogaèa neprevrnuta.

9. Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna.

10. I ponositost Izrailjeva svedoèi mu u oèi, ali se ne vraæaju ka Gospodu Bogu svom niti Ga traže uza sve to.

11. I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku.

12. Kad otidu, razapeæu na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svuæi æu ih, karaæu ih kako je kazivano u zboru njihovom.

13. Teško njima, jer zadjoše od mene; pogibao æe im biti, jer me izneveriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž.

14. Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajuæi se odstupaju od mene.

15. Kad ih karah, ukrepih im mišice; ali oni misliše zlo na me.

16. Vraæaju se, ali ne ka Višnjem, postaše kao luk lažljiv; knezovi æe njihovi popadati od maèa s obesti jezika svog; to æe im biti podsmeh u zemlji misirskoj.