Hošea 13

1. Kad Jefrem govoraše, beše strah; beše se uzvisio u Izrailju; ali se ogreši o Vala, te umre.

2. I sada jednako greše i grade sebi lijuæi od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetnièko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.

3. Zato æe biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.

4. A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.

5. Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj.

6. Imajuæi dobru pašu behu siti; ali èim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.

7. Zato æu im biti kao lav, kao ris vrebaæu ih na putu.

8. Srešæu ih kao medvedica kojoj uzmu medvediæe, i rastrgaæu im sve srce njihovo i izješæu ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuæe ih.

9. Propao si, Izrailju; ali ti je pomoæ u meni.

10. Gde ti je car? Gde je? Neka te saèuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?

11. Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.

12. Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.

13. Bolovi kao u porodilje spopašæe ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.

14. Od groba æu ih izbaviti, od smrti æu ih saèuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje æe biti sakriveno od oèiju mojih.

15. Rodan æe biti medju braæom svojom; ali æe doæi istoèni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuæe mu izvor, i studenac æe mu zasušiti; on æe odneti blago od svih dragih zaklada.

16. Samarija æe opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni æe pasti od maèa, deca æe se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.