Hošea 10

1. Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se; što više roda ima, to više umnožava oltare; što mu je bolja zemlja, to više kiti likove.

2. Srce im je razdeljeno, zato su krivi; On æe oboriti oltare njihove, polomiæe likove njihove.

3. Jer sada govore: Nemamo cara; ne bojimo se Gospoda; i šta bi nam uèinio car?

4. Govore reèi kunuæi se lažno kad ugovaraju veru, i sud kao otrov raste u brazdama na njivi mojoj.

5. Za junice vet-avenske uplašiæe se stanovnici samarijski; jer æe za njima žaliti narod njihov, i sveštenici njihovi, koji im se radovahu, jer æe slava njihova otiæi od njih.

6. I on æe sam biti odveden u Asirsku na dar caru branièu; Jefrema æe popasti stid, i Izrailj æe se osramotiti namerom svojom.

7. Cara æe samarijskog nestati kao pene povrh vode.

8. I oboriæe se visine avenske, greh Izrailjev; trnje æe i èkalj rasti po oltarima njihovim, i govoriæe gorama: Pokrijte nas, i humovima: Padnite na nas.

9. Od vremena gavajskog grešio si, Izrailju; onde ostaše, ne stiže ih u Gavaji rat na bezakonike.

10. Po svojoj æu ih volji pokarati, i narodi æe se skupiti na njih da ih zarobe za dvojako bezakonje njihovo.

11. Jefrem je junica nauèena, koja rado vrše; ali æu joj doæi na lepi vrat; upregnuæu Jefrema, Juda æe orati, Jakov æe povlaèiti.

12. Sejte pravdu, žeæete milost; orite krèevinu, jer je vreme da tražite Gospoda, da bi došao i podaždio vam pravdom.

13. Oraste bezbožnost, žeste bezakonje, jedoste plod od laži; jer si se pouzdao u svoj put, u mnoštvo svojih junaka.

14. Zato æe se podignuti vreva medju tvojim narodom, i svi æe se gradovi tvoji raskopati kao što Salman raskopa Vet-Arvel kad beše rat, majka bi razmrskana sa sinovima.

15. Tako æe vam uèiniti Vetilj za veliku zloæu vašu; zorom æe poginuti car Izrailjev.