Habakuk 3
1. Molitva proroka Avakuma; za pevanje.
2. Gospode, èuh reè Tvoju, i uplaih se; Gospode, delo svoje usred godina saèuvaj u ivotu, usred godina objavi ga, u gnevu seti se milosti.
3. Bog dodje od Temana i Svetac s gore Farana; slava Njegova pokri nebesa i zemlja se napuni hvale Njegove.
4. Svetlost Mu bee kao sunce, zraci izlaahu Mu iz ruku, i onde bee sakrivena sila Njegova.
5. Pred Njim idjae pomor, i ivo ugljevlje idjae ispod nogu Njegovih.
6. Stade, i izmeri zemlju, pogleda i razmetnu narode, raspadoe se veène gore, slegoe se humovi veèni; putevi su Mu veèni.
7. Videh atore etiopske u muci, ustreptae zavesi zemlji madijanskoj.
8. Eda li se na reke razgnevi Gospod? Eda li se na reke raspali gnev Tvoj? Na more jarost Tvoja, kad si pojezdio na konjima svojim i na kolima svojim za spasenje?
9. Pomoli se luk Tvoj kao to si se zakleo plemenima; razdro si zemlju za reke.
10. Videe Te gore i uzdrhtae, povodanj navali; bezdana pusti glas svoj, uvis podie ruke svoje.
11. Sunce i mesec stadoe u stanu svom, idoe prema svetlosti Tvoje strele, prema sevanju sjajnog koplja Tvog.
12. Srdito si iao po zemlji, gnevno si gazio narode.
13. Izaao si na spasenje narodu svom, na spasenje s pomazanikom svojim; razmrskao si glavu kuæi bezbonièkoj do vrata otkrivi temelj.
14. Njegovim kopljima probio si glavu selima njegovim kad navaljivahu kao vihor da me razaspu, radovahu se kao da æe prodreti siromaha u potaji.
15. Iao si po moru na konjima svojim, po gomili mnoge vode.
16. Èuh, i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtae na glas, u kosti mi udje trule, i ustresoh se na mestu svom; kako æu poèivati u dan nevolje, kad dodje na narod koji æe ga opustoiti.
17. Jer smokva neæe cvasti, niti æe biti roda na lozi vinovoj; rod æe maslinov prevariti, i njive neæe dati hrane, ovaca æe nestati iz tora, i goveda neæe biti u oboru.
18. Ali æu se ja radovati u Gospodu, veseliæu se u Bogu spasenja svog.
19. Gospod je Gospod sila moja, i daæe mi noge kao u koute, i vodiæe me po visinama mojim. Naèelniku pevaèkom uz ice moje.