Habakuk 2
1. Na strai svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim ta æe mi reæi i ta bih odgovorio onome koji me korae.
2. I odgovori mi Gospod i reèe: Pii utvaru, i da bude razgovetno na ploèama da se lako èita.
3. Jer æe jo biti utvara do odredjenog vremena, i govoriæe ta æe biti do kraja i neæe slagati; ako okleva, èekaj je, jer æe zacelo doæi, i neæe odocniti.
4. Gle, ko se ponosi, njegova dua nije prava u njemu; a pravednik æe od vere svoje iv biti.
5. A kako vino vara, takav je èovek ohol, niti ostaje u stanu; jer rairuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne moe nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
6. Neæe li ga svi oni uzeti u prièu i u zagonetke, i reæi: Teko onom koji umnoava ta nije njegovo! Dokle æe? I koji trpa na se gusto blato.
7. Neæe li najedanput ustati oni koji æe te gristi? I neæe li se probuditi oni koji æe te rastrzati, i kojima æe biti grabe?
8. to si ti oplenio mnoge narode, tebe æe opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje uèinjeno zemlji, gradu i svima koji ive u njemu.
9. Teko onome koji se lakomi na gadan dobitak kuæi svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i saèuva se oda zla.
10. Smislio si sramotu kuæi svojoj da zatre mnoge narode, i ogreio si se o svoju duu.
11. Jer æe kamen iz zida vikati, i èvor iz drveta svedoèiæe.
12. Teko onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
13. Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizata?
14. Jer æe se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao to je more puno vode.
15. Teko onome koji poji blinjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
16. Nasitiæe se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doæi æe k tebi èaa u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina æe sramna biti na slavi tvojoj.
17. Jer nasilje uèinjeno Livanu pokriæe te i pusto medju zverjem koja ga je plaila, za krv ljudsku i nasilje uèinjeno zemlji, gradu i svima koji ive u njemu.
18. ta pomae rezan lik to ga izreza umetnik njegov? ta liven lik i uèitelj lai, te se umetnik uzda u delo svoje gradeæi neme idole?
19. Teko onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoæe li on uèiti? Eto, obloen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
20. A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; æuti pred Njim sva zemljo!