Habakuk 1
1. Breme koje vide prorok Avakum.
2. Dokle æu, Gospode, vapiti a Ti neæe da èuje? Dokle æu Ti vikati: Nasilje! A Ti neæe da izbavi?
3. Zato puta da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabe i nasilje pred sobom, i kako podiu svadju i raspru?
4. Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezbonik opteèe pravednika, zato sud izlazi izopaèen.
5. Pogledajte po narodima i vidite, i èudite se i divite se, jer æu uèiniti delo u vae dane kog neæete verovati kad se stane pripovedati.
6. Jer, evo, ja æu podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji æe iæi po zemlji irom da osvoji naselja koja nisu njegova.
7. estok je i straan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.
8. Konji æe mu biti bri od risova i ljuæi od vukova uveèe, veliko æe mnotvo biti konjika njegovih, i iduæi izdaleka konjici njegovi doleteæe kao orao kad hiti na lov.
9. Svi æe doæi na grabe, s lica æe biti kao istoèni vetar, pokupiæe roblje kao pesak.
10. I carevima æe se rugati i knezovi æe im biti podsmeh, smejaæe se svakom gradu, nasuæe zemlje, i uzeæe ga.
11. Tada æe mu se promeniti duh, proæi æe i skriviæe; ta æe mu sila njegova biti od Boga njegovog.
12. Nisi li Ti od veka, Gospode Boe moj, Sveèe moj? Neæemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.
13. Èiste su oèi tvoje da ne moe gledati zlo, i bezakonje ne moe gledati; zato gleda bezakonike? Æuti, kad bezbonik prodire pravijeg od sebe?
14. I hoæe li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?
15. Izvlaèi ih sve udicom, hvata ih u mreu svoju, i zgræe ih predjom svojom, zato se veseli i raduje.
16. Zato prinosi rtvu svojoj mrei, i kadi svojoj predji; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.
17. Hoæe li zato izvlaèiti mreu svoju i jednako ubijati narode nemilice?