Amos 9

1. Videh Gospoda, a On stajaše na oltaru, i reèe: Udari u gornji prag od vrata da se zatresu dovratnici, i rascepi ih sve od vrha njihova; a šta ostane iza njih pobiæu maèem; neæe uteæi izmedju njih nijedan, niti æe se koji spasti.

2. Da se zakopaju u najdonji kraj zemlje, odande æe ih uzeti ruka moja; i da izadju na nebo, odande æu ih skinuti;

3. I da se sakriju na vrh Karmila, naæi æu ih i uzeæu ih odande; i da se sakriju ispred mojih oèiju na dno morsko, onde æu zapovedati zmiji da ih ujede;

4. Da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim, i onde æu zapovedati maèu da ih pobije, i obratiæu oèi svoje njima na zlo a ne na dobro.

5. Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tuže svi koji žive na njoj, i razliva se sva kao reka i potapa se kao od reke misirske.

6. On je sagradio sebi kleti na nebu i svod svoj osnovao na zemlji; zove vode morske i izliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.

7. Niste li mi, sinovi Izrailjevi, kao sinovi etiopski? Govori Gospod; ne izvedoh li Izrailja iz zemlje misirske, a Filisteje iz Kaftora i Sirce iz Kira?

8. Gle, oèi su Gospodnje upravljene na ovo grešno carstvo da ga zatresem sa zemlje; ali neæu sasvim zatrti dom Jakovljev, govori Gospod.

9. Jer, evo, ja æu zapovediti i razmetaæu medju svim narodima dom Izrailjev kao što se razmeæe žito u rešetu da ni zrno ne padne na zemlju.

10. Od maèa æe poginuti svi grešnici izmedju mog naroda, koji govore: Neæe doæi, niti æe nas zadesiti zlo.

11. U to æu vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriæu mu pukotine, i opraviæu mu šta je razvaljeno, i opet æu ga sagraditi kao što je bio pre,

12. Da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji èini ovo.

13. Evo, idu dani, govori Gospod, kad æe oraè stizati žeteoca, i koji gazi groždje sejaèa, i gore æe kapati slatkim vinom, a svi æe se humovi rastapati.

14. I povratiæu roblje naroda svog Izrailja, i opet æe sagraditi puste gradove i naseliæe se, i nasadiæe vinograde i piti vino iz njih, i naèiniæe vrtove i jesti rod iz njih.

15. I posadiæu ih u zemlji njihovoj, i neæe se više išèupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj.