Amos 8

1. Ovo mi pokaza Gospod: Gle, kotarica letnjeg voæa.

2. I reèe: Šta vidiš, Amose? A ja rekoh: Kotaricu letnjeg voæa. A Gospod mi reèe: Dodje kraj narodu mom Izrailju, neæu ga više prolaziti.

3. I pesme æe crkvene biti ridanje u onaj dan, govori Gospod; biæe mnoštvo mrtvih telesa, koja æe se svuda pobacati æuteæi.

4. Èujte ovo, koji proždirete uboge i satirete siromahe u zemlji,

5. Govoreæi: Kad æe proæi mladina da prodajemo žito? I subota da otvorimo pšenicu? Umanjujuæi efu i poveæavajuæi sikal i varajuæi lažnim merilima;

6. Da kupujemo siromahe za novce i ubogog za jedne opanke, i da prodajemo oèinke od pšenice.

7. Zakle se Gospod slavom Jakovljevom: Neæu nikada zaboraviti nijedno delo njihovo.

8. Neæe li se zemlja potresti od toga, i protužiti svaki koji živi na njoj? I neæe li se sva razliti kao reka? I neæe li se odneti i potopiti kao od reke misirske?

9. I u onaj dan, govori Gospod Gospod, uèiniæu da sunce zadje u podne, i pomraèiæu zemlju za belog dana.

10. I pretvoriæu praznike vaše u žalost i sve pesme vaše u plaè, i metnuæu kostret oko svih bedara, i uèiniæu da svaka glava oæelavi i da bude žalost kao za jedincem, i kraj æe joj biti kao gorak dan.

11. Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kad æu pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žedj vode, nego slušanja reèi Gospodnjih.

12. I potucaæe se od mora do mora, i od severa do istoka trèaæe tražeæi reè Gospodnju, i neæe je naæi.

13. U to æe vreme obamirati lepe devojke i mladiæi od žedji,

14. Koji se kunu krivicom samarijskom i govore: Tako da je živ Bog tvoj, Dane, i tako da je živ put u Virsaveju. I pašæe, i neæe više ustati.