Tužaljke 4
1. Kako potamne zlato, promeni se èisto zlato? Kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svih ulica.
2. Dragi sinovi sionski, cenjeni kao najèistije zlato, kako se cene zemljani sudovi, kao delo ruku lonèarevih!
3. I zveri istièu sise svoje i doje mlad svoju, a kæi naroda mog posta nemilostiva kao noj u pustinji.
4. Jezik detetu koje sisa prionu za grlo od edji; deca itu hleba, a nema nikoga da im lomi.
5. Koji jedjahu poslastice, ginu na ulicama; koji odrastoe u skerletu, valjaju se po bunjitu.
6. I kar koji dopade kæeri naroda mog veæi je od propasti koja dopade Sodomu, koji se zatre u èasu i ruke se ne zabavie oko njega.
7. Nazireji njeni behu èistiji od snega, belji od mleka; telo im bee crvenije od dragog kamenja, glatki kao safir.
8. A sada im je lice crnje od uglja, ne poznaju se na ulicama; koa im se prilepila za kosti, osuila se kao drvo.
9. Bolje bi onima koji su pobijeni maèem nego onima koji mru od gladi, koji izdiu ubijeni od nestaice roda zemaljskog.
10. Svojim rukama ene alostive kuvae decu svoju, ona im bie hrana u pogibli kæeri naroda mog.
11. Navri Gospod gnev svoj, izli estoki gnev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu prodre temelje.
12. Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da æe neprijatelj i protivnik uæi na vrata jerusalimska.
13. Ali bi za grehe proroka njegovih i za bezakonja svetenika njegovih, koji prolivahu krv pravednièku usred njega.
14. Lutahu kao slepci po ulicama, kaljahu se krvlju, koje ne mogahu da se ne dotièu haljinama svojim.
15. Odstupite, neèisti, vièu im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se nièega. I odlaze i skitaju se; i medju narodima se govori: Neæe se vie staniti.
16. Gnev Gospodnji raseja ih, neæe vie pogledati na njih; ne potuju svetenika, nisu alostivi na starce.
17. Veæ nam oèi ièilee izgledajuæi pomoæ zaludnu; èekasmo narod koji ne moe izbaviti.
18. Vrebaju nam korake, da ne moemo hoditi po ulicama svojim, priblii se kraj na, navrie se dani nai, dodje kraj na.
19. Koji nas gonie, behu laki od orlova nebeskih, po gorama nas gonie, u pustinji nam zasedae.
20. Disanje nozdrva naih, pomazanik Gospodnji, za kog govorasmo da æemo iveti pod senom njegovim medju narodima, uhvati se u jame njihove.
21. Raduj se i veseli se, kæeri edomska, koja ivi u zemlji Uzu! Doæi æe do tebe èaa, opiæe se, i otkriæe se.
22. Svri se kar za bezakonje tvoje, kæeri sionska; neæe te vie voditi u ropstvo; pohodiæe tvoje bezakonje, kæeri edomska, otkriæe grehe tvoje.