Tužaljke 2
1. Kako obastre Gospod oblakom u gnevu svom kæer sionsku! Svre s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnoja nogu svojih u dan gneva svog!
2. Gospod potre nemilice sve stanove Jakovljeve, razvali u gnevu svom gradove kæeri Judine, i na zemlju obori, oskvrni carstvo i knezove njegove.
3. Odbi u estokom gnevu sav rog Izrailju, obrati natrag desnicu svoju od neprijatelja, i raspali se na Jakova kao oganj plameni, koji prodire sve oko sebe.
4. Natee luk svoj kao neprijatelj, podie desnicu svoju kao protivnik, i pobi sve to bee drago oèima; na ator kæeri sionske prosu kao oganj gnev svoj.
5. Gospod posta kao neprijatelj; potre Izrailja, potre sve dvore njegove, raskopa sve gradove njegove, i umnoi kæeri Judinoj alost i jad.
6. Razvali mu ogradu kao vrtu; potre mesto sastancima njegovim; Gospod vre u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u estini gneva svog odbaci cara i svetenika.
7. Odbaci Gospod oltar svoj, omrze na svetinju svoju, predade u ruke neprijateljima zidove dvora sionskih; stade ih vika u domu Gospodnjem kao na praznik.
8. Gospod naumi da raskopa zid kæeri sionske, rastee ue, i ne odvrati ruke svoje da ne zatre, i ojadi opkop i zid, iznemogoe skupa.
9. Utonue u zemlju vrata njena, polomi i potre prevornice njene; car njen i knezovi njeni medju narodima su; zakona nema, i proroci njeni ne dobijaju utvare od Gospoda.
10. Stareine kæeri sionske sede na zemlji i æute, posule su prahom glavu i pripasale kostret; oborile su k zemlji glave svoje devojke jerusalimske.
11. Ièilee mi oèi od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kæeri naroda mog, jer deca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.
12. Govore materama svojim: Gde je ito i vino? Obamiru kao ranjenici na ulicama gradskim, i isputaju duu svoju u naruèju matera svojih.
13. Koga æu ti uzeti za svedoka? S èim æu te izjednaèiti, kæeri jerusalimska? Kakvu æu ti priliku naæi, da te uteim, devojko, kæeri sionska? Jer je nesreæa tvoja velika kao more, ko æe te isceliti?
14. Proroci tvoji prorokovae ti la i bezumlje, i ne otkrivae bezakonja tvog da bi odvratili ropstvo tvoje; nego ti kazivae utvare lane i koje æe te prognati.
15. Pljeskaju rukama nad tobom svi koji prolaze, zvide i mau glavom za kæerju jerusalimskom: To li je grad, za koji govorahu da je prava lepota, radost svoj zemlji?
16. Razvaljuju usta na te svi neprijatelji tvoji, zvide i krguæu zubima govoreæi: Prodresmo; ovo je doista dan koji èekasmo; doèekasmo, videsmo.
17. Uèini Gospod ta naumi, ispuni reè svoju, koju kaza odavna; razori nemilice i razveseli tobom neprijatelja, podie rog protivnicima tvojim.
18. Vièe srce njihovo ka Gospodu: Zide kæeri sionske, prolivaj potokom suze dan i noæ, ne daj sebi mira, i zenica oka tvog da ne staje.
19. Ustani, vièi obnoæ, u poèetku strae, prolivaj srce svoje kao vodu pred Gospodom, podii k Njemu ruke svoje za duu dece svoje koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica.
20. Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako uèinio. Eda li ene jedu porod svoj, decu koju nose u naruèju? Eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj svetenik i prorok?
21. Lee na zemlji po ulicama deca i starci, devojke moje i mladiæi moji padoe od maèa, pobio si ih u dan gneva svog i poklao ne aleæi.
22. Sazvao si kao na praznik strahote moje od svuda, i u dan gneva Gospodnjeg niko ne uteèe niti osta. Koje na ruku nosih i othranih, njih mi neprijatelj moj pobi.