Prva knjiga Ljetopisa 17
1. A kad David sedjae kod kuæe svoje, reèe David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kuæi od kedrovog drveta, a kovèeg zaveta Gospodnjeg pod zavesima.
2. A Natan reèe Davidu: ta ti je god u srcu, èini, jer je Bog s tobom.
3. Ali onu noæ dodje reè Boja Natanu govoreæi:
4. Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi neæe sazidati kuæe da u njoj nastavam.
5. Kad nisam nastavao u kuæi otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam iao od atora do atora i od naslona do naslona,
6. Kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu reè rekao kome izmedju sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zato mi ne naèinite kuæu od kedra?
7. Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da bude vodj narodu mom Izrailju.
8. I bejah s tobom kuda si god iao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao to je ime velikih ljudi na zemlji.
9. I odrediæu mesto narodu svom Izrailju, i posadiæu ga, te æe nastavati u svom mestu, i neæe se vie pretresati; niti æe im vie dosadjivati nepravednici kao pre,
10. I od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da æe ti Gospod sazidati kuæu.
11. I kad se navre dani tvoji da otide k ocima svojim, podignuæu seme tvoje nakon tebe, koje æe biti izmedju sinova tvojih, i utvrdiæu carstvo njegovo.
12. Oni æe mi sazidati dom, i utvrdiæu presto njegov doveka.
13. Ja æu mu biti Otac, i on æe mi biti sin; a milosti svoje neæu ukloniti od njega kao to sam uklonio od onog koji bee pre tebe.
14. Nego æu ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto æe njegov stajati doveka.
15. Po svim ovim reèima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
16. Tada dodje car David i stade pred Gospodom, i reèe: Ko sam ja, Gospode Boe, i ta je dom moj, te si me doveo dovde?
17. I to ti se èini malo, Boe, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom èoveèijim, Gospode Boe.
18. ta æe jo David da Ti govori o èasti sluge Tvog, kad Ti zna slugu svog?
19. Gospode, sluge svog radi i po srcu svom èini svu ovu veliku stvar, obznanjujuæi sve ove velike stvari.
20. Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto èusmo svojim uima.
21. Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog iao da ga iskupi da mu bude narod, i da steèe sebi ime velikim i stranim delima izgoneæi narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira
22. Jer si uèinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
23. I tako, Gospode, reè koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i uèini kako si rekao.
24. Neka bude tvrda, da se velièa ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom.
25. Jer si Ti, Boe moj, javio sluzi svom da æe mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli.
26. Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro.
27. Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagoslovi, biæe blagosloven doveka.