Prva knjiga Ljetopisa 16
1. I kad donesoe kovèeg Boji, namestie ga usred atora, koji mu razape David; i prinesoe rtve paljenice i rtve zahvalne pred Bogom.
2. Potom prinesavi David rtve paljenice i rtve zahvalne, blagoslovi narod u ime Gospodnje.
3. I razdade svim Izrailjcima, i ljudima i enama, svakom po jedan hleb i komad mesa i vrè vina.
4. Potom postavi pred kovèegom Gospodnjim sluge medju Levitima da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjevog:
5. Asafa poglavara, a drugog za njim Zahariju, i Jeila i Semiramota i Jehila i Matatiju i Elijava i Venaju i Ovid-Edoma; i Jeilo udarae u psaltire i gusle, a Asaf u kimvale,
6. A Venaja i Jazilo svetenici behu jednako s trubama pred kovèegom zaveta Gospodnjeg.
7. U taj dan naredi David prvi put da hvale Gospoda Asaf i braæa njegova:
8. Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova.
9. Pevajte mu, slavite Ga, kazujte sva èudesa Njegova.
10. Hvalite se svetim imenom Njegovim; neka se veseli srce onih koji trae Gospoda.
11. Traite Gospoda i silu Njegovu; traite lice Njegovo bez prestanka.
12. Pamtite èudesa Njegova, koja je uèinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih.
13. Seme Izrailjevo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.
14. On je Gospod Bog na, po svoj su zemlji sudovi Njegovi.
15. Pamtite uvek zavet Njegov, reè koju je dao na hiljadu kolena.
16. ta je zavetovao Avramu i za ta se kleo Isaku,
17. To je postavio Jakovu za zakon i Izrailju za zavet veèni,
18. Govoreæi: Tebi æu dati zemlju hanansku u nasledni deo.
19. Tada vas bee malo na broj, bee vas malo, i bejaste doljaci.
20. Idjahu od naroda do naroda, i iz jednog carstva k drugom plemenu.
21. Ne dade nikome da im naudi, i karae za njih careve:
22. Ne dirajte u pomazanike moje i prorocima mojim ne èinite zla.
23. Pevaj Gospodu, sva zemljo! Javljajte od dana na dan spasenje Njegovo.
24. Kazujte po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima èudesa Njegova.
25. Jer je velik Gospod i valja Ga hvaliti veoma; straniji je od svih bogova.
26. Jer su svi Bogovi u naroda nita; a Gospod je nebesa stvorio.
27. Slava je i velièanstvo pred Njim, sila i radost u stanu Njegovom.
28. Dajte Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i èast.
29. Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovom, nosite dare i idite preda Nj, poklonite se Gospodu i svetoj krasoti.
30. Strepi pred Njim, sva zemljo; zato je vasiljena tvrda i neæe se pomestiti.
31. Nek se vesele nebesa i zemlja se raduje; i neka govore po narodima: Gospod caruje.
32. Neka pljeska more i ta je u njemu; neka skaèe polje i sve to je na njemu.
33. Tada neka se raduju drveta umska pred Gospodom, jer ide da sudi zemlji.
34. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
35. I recite: Spasi nas, Boe spasenja naeg, i skupi nas i izbavi nas od naroda da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom.
36. Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Tada sav narod reèe: Amin; i hvalie Gospoda.
37. I ostavi onde pred kovèegom zaveta Gospodnjeg Asafa i braæu njegovu da slue pred kovèegom bez prestanka kao to treba od dana na dan,
38. I Ovid-Edoma i braæu njegovu, ezdeset i osam, Ovid-Edoma sina Jedutunovog i Osu, da budu vratari;
39. A Sadoka svetenika i braæu njegovu svetenike pred atorom Gospodnjim na visini u Gavaonu,
40. Da prinose rtve paljenice Gospodu na oltaru za rtve paljenice bez prestanka jutrom i veèerom, i da èine sve to je napisano u zakonu Gospodnjem to je zapovedio Izrailju,
41. I s njima Emana i Jedutuna i druge izabrane, koji bie poimence imenovani da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova,
42. S njima Emana i Jedutuna, da trube u trube i udaraju u kimvale i u druge sprave muzièke Bogu; a sinove Jedutunove da budu vratari.
43. Potom se razidje sav narod, svak svojoj kuæi, a David se vrati da blagoslovi dom svoj.